А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

т а а л л у к л и
деб \исобланса катта хатога йул куйилмайди. 
Таркиби асосан муллит, циркономуллит, кварц, шпинел, 
хромомагнезит, корунд каби минераллардан ташкил топ­
ган ва утга чидамли материал номи билан аталган гишт 
тури жуда юкори температурада хдм уз хоссаларини йукот- 
майди. Бунда гиштнинг эриш нуктаси албатта 1580° дан 
юкори, огирлик таъсиридаги деформация нуктаси эса 1500°


атрофида булади. Утга чидамли гиштлар улчами курилиш 
гишти колипига ухшаш булсада, аммо мута^камликда тан- 
\одир. Уларнинг 1 квадрат сантиметрига тенг юзаси 1 т о н ­
на ва ундан огиррок юк билан сикилганида \ам уз шакли- 
ни йукотмайди.
Утга чидамли гишт уз навбатида 8 та катта группага були­
нади. Булар кремнезём (динас ва кварц), алюмосиликат 
(яримнордон, шамот ва купглиназёмли), магнезиал (маг­
незит, доломит, форстерит ва шпинел), хром (хромит, 
хроммагнезит ва магнезитхромли), цирконий (циркон ва 
цирконий асосли), карбон (кокс ва графит), оксид ва кис- 
лородсиз утга чидамли моддалар группаларидир. Ш унинг­
дек, бу материаллар температурага чидамлилиги (1580— 
1770°) ва ута чидамлилиги (2000° дан юкори), шакл ига караб 
«тугри» ва «клинли» гишт каби турларга булинади.
Умуман олганда, 
ришт
деганда курилиш, утга чидамли 
ва техника 
ришти
тушунилади. У аввалдан архитектура ва 
Курилиш билан боглик булиб, унда фан ва технология, 
санъат ва эстетика уз ифодасини топган.
Ришт кандай тайёрланади ва пиширилади. 
Риш тнинг 
кимёвий таркиби кандай ва кайси компонентлар асосида 
олинади? Оддий курилиш гиштини ясаш учун аввало лёсс 
номи билан аталувчи ва таркибида 50 % кварц, 10 % гли­
нозём, 15 % кальций ва магний оксидлари, 5 
%
ишкор ва 
темир оксидлари ва нихрят 15 % сув ва ангидрид газидан 
иборат тупрок ишлатилади. Бу тупрокнинг эриш тем пера­
тураси 1150—1180° га тенг булиб, тошга айланиш тем п е­
ратураси 1050—1100° атрофидадир.
Енгил вазнли изоляция гиштини олишда лёсс, сланецли 
тупрок, диатомит, трепел каби пластик моддалар, базальт, 
гранит, диабаза, трахит каби 

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish