Qidiruv: булади

Кўриш орқали материални тез эслаб қолиш – хотиранинг кўриш турида намоён бўлади
- Умумий психология
Йуниш вактида хосил буладиган кесиш кучининг киймати кайси
- Variant-1 Kesib ishlash degani
Шахсда « Мен» тимсоли қачон пайдо бўлади?
- Umumiy psixologiya” fanidan oraliq nazorat ishi Toshkent-2020 yil
Икки палатали парламент шароитида қонун ижодкорлиги жараёни қуйидаги беш босқичдан иборат бўлади
- R. H. Davlatova, K. Abdurahmonova “O`zbek tili” fanidan amaliy mashg`ulot uchun ishlanmalar navoiy-2020
Ҳисобдор шахслар билан бўладиган ҳисоб-китоблар ҳисоби
- 2 -мавзу. Пул маблағларива валюта операциялар иҳисоби
Компьютер кутиш режимига ўтганда қандай жараён содир бўлади
- 1. “Uzliksizta’limkonsepsiyasi”birinchimartakimtomonidantahlil qilingan?
Компьютер кутиш режимига ўтганда қандай жараён содир бўлади
- Uzliksiz ta’lim konsepsiyasi
Қадимги дунё Шарқ ва Ғарб фалсафаси муаммоларидаги фарқлар нималарда намоён бўлади? 6
- O’zbеkistоn rеspublikаsi
(гистограмма) хосил бўлади
- O’qituvchi Talaba 1-bosqich. O’quv mashg’ulotiga kirish
Она тили фанидан “Она тили дарсларида Уюшиқ бўлакли гапларни
- Mavzu: Ona tili darslarida Uyushiq bo‘lakli gaplarni o‘quvchilarga o‘rgatish
Мураккабгап бўлаклари
-
г « Арк булак » ВЭД
- Тошкентшахри, Гёте кўчаси 50-уй, 100050
Болалар тўлиқ кун мобайнида бўладиган гуруҳнинг намунавий кун тартиби
- "Maktabgacha ta’limning me’yoriy asoslari" fanidan mustaqil ishi mavzu: ”Ilk qadam ” o’quv dasturida kun tartibining iodalanishi Reja
Мавзу: Халка ва майдонларМавзу: Халка ва майдонлар
«квадрат»ларнинг кўпайтиришга нисбатан группаси бўлади. Гомоморфизм ҳақидаги теоремага кўра бу фактор-группа группага изоморф бўлади
313,5 Kb. 3
o'qib
Каррали интегралларни хисоблашКаррали интегралларни хисоблаш
V(n)=O(n) каби бўлади. Агар f(x1, xm) d сохада иккинчи тартибли чекли хосилага эга бўлиб, d соханинг г чегараси исталганча силлик бўлса ва интеграл трапеция формуласини такрорий кўллаш билан хисобланса l(n)=O(n-2) бўлади
126 Kb. 4
o'qib
Час нинг аппроксимация хатолиги., миқдорларни текширамиз. Равшанки, = = {}=Час нинг аппроксимация хатолиги., миқдорларни текширамиз. Равшанки, = = {}=
A-1(f1- f2) ва. Демак, агар бўлса бўлади ва час турғун бўлади. Бу ерда асосий масала a-1 матрица нормасининг чегараланганлиги экан. Кўрсатиш мумкинки
181,64 Kb. 4
o'qib
Презентация b сайт c таблица d макет Microsoft PowerPoint дастурида ҳужжат яратилганда қандай форматда бўлади?Презентация b сайт c таблица d макет Microsoft PowerPoint дастурида ҳужжат яратилганда қандай форматда бўлади?
«*. ppt» кенгайтмали файлга сичқонча кўрсаткичи билан икки марта босилса қандай жараён содир бўлади?
Презентация 98,5 Kb. 1
o'qib
Ёруғлик интерференцияси (давоми)Ёруғлик интерференцияси (давоми)
I тушаётган ёруғлик I0 интенсивлигига тенг бўлади. Бошқача айтганда, (11. 6) шартда Майкелсон интерферометрига тушаётган ёруғликнинг барчаси ўтади. Минимумда  қуйидагича бўлади
285,15 Kb. 7
o'qib
Аралаш функцияли бирикмалар биоорганик кимё ХХ асрнинг иккинчи яримида «Органик кимё»Аралаш функцияли бирикмалар биоорганик кимё ХХ асрнинг иккинчи яримида «Органик кимё»
Ii сульфат ва натрий гидроксид эритмалари таъсир эттирилса, бинафша ранг пайдо бўлади. Бу реакция пептид боғли моддаларда содир бўлади
46,51 Kb. 3
o'qib
Термодинaмикaнинг иккинчи бош қонуниТермодинaмикaнинг иккинчи бош қонуни
Aгар реакция паст босимда ва юқори температурада ўтказилса жуда кам миқдорда nh3 ҳосил бўлади яъни реакциянинг унуми жуда кам бўлади
0,72 Mb. 10
o'qib
1 Умумий маълумот1 Умумий маълумот
Iтўғри токни занжирдан ўтказади, аксинча ҳолат юз берганда юқори қисмида манфий қутб бўлганда диод ёпиқ бўлади, токни ўтказмайди ва занжирни элементларига U=0 тенг бўлади. Тўғрилагич чиқишида частотаси 50 гц бўлган
114,5 Kb. 1
o'qib
Резисторда: Бундан маълум бўладики, резистив қаршиликда ток ва кучланиш амплитудалари орасидаги боғланиш бўлади. Бунда тебранишлар фазалари мос келади, яъни резисторда ток ва кучланишларнинг тебранишлари фазада бўладиРезисторда: Бундан маълум бўладики, резистив қаршиликда ток ва кучланиш амплитудалари орасидаги боғланиш бўлади. Бунда тебранишлар фазалари мос келади, яъни резисторда ток ва кучланишларнинг тебранишлари фазада бўлади
0,49 Mb. 1
o'qib
6-мавзу: суюқликнинг оқиши6-мавзу: суюқликнинг оқиши
S бўлсин. Суюқликнинг тезлиги тешикка якинлашган сари ортиб боради. Бу жараён тешикдан ташқарида ҳам инерция кучи таъсирида давом этади. Тахминан тирқишдан диаметрча масофада тезлик энг катта бўлади, бу жойда юза кичик бўлади
382,94 Kb. 7
o'qib
Қаршиликлар ўлчашнинг кўприк схемасиҚаршиликлар ўлчашнинг кўприк схемаси
Rр нинг сирпанғичи силжиши туфайли кўприкнинг эришилган мувозанат ҳолатида унинг диагоналидаги ток кучи нолга тенг бўлади. Шу пайтда кўприкнинг b ва d учларидаги потенциаллар тенг бўлади. I манба токи кўприкнинг а учида иккига — 11 ва 12
165,79 Kb. 2
o'qib
Механизмлар динамик модели режаМеханизмлар динамик модели режа
Gi. Инерция кучлари. Машина звеноларининг огирлик марказлари эгри чизикли ёки нотеккис харакат килганида инерция кучлари хосил булади. Ри –инерция кучлари тезланиш векторини йуналишига тескари йуналган булади
71,34 Kb. 3
o'qib
Механизмлар динамикасининг асосий масалалариМеханизмлар динамикасининг асосий масалалари
Gi. Инерция кучлари. Машина звеноларининг огирлик марказлари эгри чизикли ёки нотеккис харакат килганида инерция кучлари хосил булади. Ри –инерция кучлари тезланиш векторини йуналишига тескари йуналган булади
92,31 Kb. 3
o'qib
Фани бўйича мустақил иш мавзу: Бир турдаги мдя транзисторлар асосидаги мантиФани бўйича мустақил иш мавзу: Бир турдаги мдя транзисторлар асосидаги манти
U0 (мантиқий 0) бўлса, у ҳолда бу транзистор берк бўлади. Бу вақтда юкламадаги вто транзистор сток токи ҳам нолга тенг бўлади. Шу сабабли, схеманинг чиқишида манба кучланиши эм қийматига яқин бўлган
150,5 Kb. 3
o'qib
3-мавзу. Эконометрикада эҳтимоллар назарияси ва математик статистиканинг асосий тушунчалари3-мавзу. Эконометрикада эҳтимоллар назарияси ва математик статистиканинг асосий тушунчалари
«ўткирроқ» учга эга бўлади, агар эксцес манфий бўлса, у ҳолда таққосланаётган эгри чизиқ нормал эгри чизиққа қараганда пастроқ ва «яссироқ» учга эга бўлади
329,5 Kb. 1
o'qib

  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish