Qidiruv: Утувчи

Наслдан-наслга ўтувчи хотира – генетик хотирадир
- Умумий психология
АБТнинг намунавий ва ўтувчи функциялари
- O‘zbеkistоn rеspublikаsi
АБТнинг намунавий ва ўтувчи функциялари
-
Аттестациядан ўтувчи педагог касбий фаолиятининг
- Педагог кадрлар аттестацияси комиссиялари ва
Ўқувчиларни муайян муаммони ечишга йўналтирилган, мустақил тадқиқот олиб боришни кўзда тутувчи методдир
- “замонавий педагогик технологиялар” модули
Аттестациядан ўтувчи педагог ҳақида
- Мувофиқлаштирувчи аттестация
Автомобилнинг ўтувчанлиги
- Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси тошкент автомобил йўлларини лойихалаш, қуриш ва эксплуатацияси институти
Тушувчи, синувчи ва ўтувчи нурлар амплитудалари орасидаги муносабатлар қандай формулалардан аниқланади?
- Тест Қандай тебранишлар гармоник тебранишлар дейилади?
Аттестациядан ўтувчи педагог кадрнинг меҳнат самарадорлиги бўйича умумий тўплаши зарур бўлган 100 балдан жами тўплаган бали ______ балл _______ %ни ташкил этди
- Шовот туман халқ таълими бўлими тасруффидаги сонли умумий ўрта таълим мактаби
Банклар фақат лизинг шартномаси муддати тугаганидан кейин лизинг объекти лизинг олувчининг мулкига ўтишини кўзда тутувчи лизинг операцияларини амалга ошириши мумкин
- Banklarda lizing operatsiyalari
Бирлик чўлғамидан ўтувчи ток ишчи ток дейилади ва 1н (I ишчи) щолда белгиланади
- Elektronika va sxemalar
Аттестациядан ўтувчи педагог касбий фаолиятининг экпертизаси натижалари I. Педагог ҳақида умумий маълумотларАттестациядан ўтувчи педагог касбий фаолиятининг экпертизаси натижалари I. Педагог ҳақида умумий маълумотлар
Диплом 21,91 Kb. 2
o'qib
ЭлектродинамикаЭлектродинамика
V зарядлар тўпламини ўраб олувчи иҳтиёрий ёпиқ сиртдан ўтувчи электр майдон кучланганлиги вектори оқими учун Остроградский – Гаусс теоремаси
0,92 Mb. 3
o'qib
Электродинамика к. P. Abduraxmanov, V. S. Xamidov, M. F. RaxmatullaevaЭлектродинамика к. P. Abduraxmanov, V. S. Xamidov, M. F. Raxmatullaeva
V зарядлар тўпламини ўраб олувчи иҳтиёрий ёпиқ сиртдан ўтувчи электр майдон кучланганлиги вектори оқими учун Остроградский – Гаусс теоремаси
4,34 Mb. 3
o'qib
Режа: Эпигеномика ва эпигенетикаРежа: Эпигеномика ва эпигенетика
Cold Spring Harbor (Салқин Баҳор Қароргоҳи) йиғилишида “Хромосомадаги ўзгаришлар (днк кетма-кетликларидан ташқари) натижасида наслдан-наслга ўтувчи барқарор фенотип” сифатида келишиб олинди
0,52 Mb. 4
o'qib
8-вариант Ишлаб чиқариш функцияси берилган. K 16 ва L ресурслар мажмуасидан ўтувчи изокванта чизилсин8-вариант Ишлаб чиқариш функцияси берилган. K 16 ва L ресурслар мажмуасидан ўтувчи изокванта чизилсин
Izokvanta bu bir XIL hajmdagi mahsulotni ishlab chiqarishni ta'minlaydigan ishlab chiqarish omillari sarflari kombinatsiyalarini ifodalovchi egri chiziqdir
24,27 Kb. 1
o'qib
Эгилишга ишлайдиган элементларни ҳисоблаш. Марказий чўзилган элементларни ҳисоблаш. Марказий сиқилган элементларни ҳисоблашЭгилишга ишлайдиган элементларни ҳисоблаш. Марказий чўзилган элементларни ҳисоблаш. Марказий сиқилган элементларни ҳисоблаш
«М» ва «Q» ҳисобий юклардан ҳосил бўлаѐтган энг катта эгувчи момент ва кесиб ўтувчи куч
64,8 Kb. 1
o'qib
Ўзбекистон Республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техникаЎзбекистон Республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника
S ўзагига 1 см юзадан ўтувчи магнит оқим, ўзи билан магнит индукция ва в щарфи билан белгиланувчи оқим зичлигини намоён этади
67 Kb. 2
o'qib
Электромагнитли реле, Ўтувчи жараёнларЭлектромагнитли реле, Ўтувчи жараёнлар
Pбош, яъни релени бирлашмаси узилаётган пайтда релени щали щам ишончли ишлашини таъминловчи, бошқарулувчи занжирдаги электр қувватини энг катта қиймати электр релеларни танлаётганда шу иккита катталикка ащамият бериб танлаш керак
222,49 Kb. 3
o'qib
Фалсафанинг предмети, мазмун ва моҳияти, жамиятдаги ролиФалсафанинг предмети, мазмун ва моҳияти, жамиятдаги роли
Vi асрда тайёр ҳолда (афсоналар, ривоятлар, анъаналар орқали) авлоддан авлодга ўтувчи билим билан инсон ўз ақлига таяниб, мушоҳада юритиш ва танқидий фикрлаш йўли орқали олиши мумкин бўлган билимни фарқлаш мақсадида ишлатган
1,44 Mb. 7
o'qib
Мавзу – фалсафа фанининг предмети, мазмуни ва жамиятдаги роли р е ж аМавзу – фалсафа фанининг предмети, мазмуни ва жамиятдаги роли р е ж а
Vi асрда тайёр ҳолда (афсоналар, ривоятлар, анъаналар орқали) авлоддан авлодга ўтувчи билим билан инсон ўз ақлига таяниб, мушоҳада юритиш ва танқидий фикрлаш йўли орқали олиши мумкин бўлган билимни фарқлаш мақсадида ишлатган
194 Kb. 13
o'qib
Режа: Фалсафанинг билимлар тизимида тутган урни. Фалсафанинг предметиРежа: Фалсафанинг билимлар тизимида тутган урни. Фалсафанинг предмети
Vi асрда тайёр ҳолда (афсоналар, ривоятлар, анъаналар орқали) авлоддан авлодга ўтувчи билим ва инсон ўз ақлига таяниб, мушоҳада юритиш ва борлиқни танқидий тушуниш йўли билан олиши мумкин бўлган билимни фарқлаш мақсадида ишлатган
0,64 Mb. 58
o'qib
1-мавзу. Фалсафа фанининг предмети, мазмуни ва жамиятдаги роли Режа1-мавзу. Фалсафа фанининг предмети, мазмуни ва жамиятдаги роли Режа
Vi асрда тайёр ҳолда (афсоналар, ривоятлар, анъаналар орқали) авлоддан авлодга ўтувчи билим билан инсон ўз ақлига таяниб, мушоҳада юритиш ва танқидий фикрлаш йўли орқали олиши мумкин бўлган билимни фарқлаш мақсадида ишлатган
23,02 Kb. 4
o'qib
Системанинг харакат моқдори ўқ атрофида айланувчи жисм учун ўққа нисбатан кинетик моментиСистеманинг харакат моқдори ўқ атрофида айланувчи жисм учун ўққа нисбатан кинетик моменти
I жисмнинг с нуқтадан ўтувчи ва жисм ҳаракат текислигига тик бўлган ўққа нисбатан инерция моменти, қутб атрофидаги айланиш бурчаги тенгламалар биргаликда
473,9 Kb. 3
o'qib
Тўғри чизиқларнинг перпендикулярлик ва параллелликшартлари. Иккита тўғри чизиқнинг кесишувиТўғри чизиқларнинг перпендикулярлик ва параллелликшартлари. Иккита тўғри чизиқнинг кесишуви
L тўғри чизиқнинг йўналтирувчи вектори га тенг бўлади нуқтадан ўтувчи тўғри чизиққа чексиз кўп нуқта ётади. Шу нуқталардан ихтёрий нуқтани оламиз. Унда бўлиб, бу вектор билан вектор коллинеардир
385,5 Kb. 6
o'qib
Nazorat savollari. «Falsafa» tushunchasining kelib chiqishi va mazmuni haqida. «Фалсафа» тушунчасининг келиб чиқишиNazorat savollari. «Falsafa» tushunchasining kelib chiqishi va mazmuni haqida. «Фалсафа» тушунчасининг келиб чиқиши
Vi асрда тайёр ҳолда (афсоналар, ривоятлар, анъаналар орқали) авлоддан авлодга ўтувчи билим билан инсон ўз ақлига таяниб, мушоҳада юритиш ва танқидий фикрлаш йўли орқали олиши мумкин бўлган билимни фарқлаш мақсадида ишлатган
31,47 Kb. 7
o'qib

  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish