Elektronika va sxemalar


Бирлик чўлғамидан ўтувчи ток ишчи ток дейилади ва 1н (I ишчи) щолда белгиланади



Download 0,91 Mb.
bet3/3
Sana21.02.2022
Hajmi0,91 Mb.
#28342
1   2   3
Bog'liq
Elektronika Mustaqil ish

Бирлик чўлғамидан ўтувчи ток ишчи ток дейилади ва 1н (I ишчи) щолда белгиланади.

Магнит кучайтиргичда киришдаги сигнал (кучаювчи сигнал) чиқишдаги кучайтиргич индуктивлигини

ўзгартирадиизиқ кўринадики индуктивликни ўзгариши ток катталигига таъсир қиладики фақат ўзгарувчанг ток

занжирида, шунинг учун магнит кучайтиргич занжир кучланиши ўзгарувчанг ток манбаъсидан озиқланиши

керак. Кучайтиргич киришига узатилувчи сигналлар ўзгармас ток сифатида қандай бўлса, ўзгарувчи

токда щам шундай бўлиши мумкин, тўғирлагич кетма-кетлиги билан. Бундай щолларда кучаювчи

кучланиши ўзгармас бўлса, юкланиш занжирига туғрилагич уланади.

Юкланма (ишчи) магнит кучайтиргич (мк) характеристикаси

Юкланма (ишчи) магнит кучайтиргич (мк) характеристикаси

5-расмда кўрсатилган.

Магнит кучайтиргичда кучаювчи сигнал юкланиш

занжирига уланган индуктивликни ўзгартиради.

Юкланиш занжиридаги озиқланиш ўзгарувчи ток

манбасида намоён бўлади.

Магнит кучайтиргичларнинг афзалликлари:

  • Магнит кучайтиргичлар катта хизмат вақти билан ажраладилар. Ишда
  • ишончлиги ва белгиланган юкланишларга йўл қўядилар. Электрон

    кучайтиргичлардан ажралган xолда магнит кучайтигичлар тахминан қизишда

    мухтожлик сезишдилар ва озиқланиш манбаси ёқилгандан кейинги xаракатига

    тайёр бўладилар.

    2) Магнит кучайтиргич ФИКси белгиланган катта электронлиларга қараганда.

    Магнит кучайтиргичларда кучайишкуввати битта касадкада 1000-1000000га етиши

    мумкин.

    3) Айтиб ўтилган магнит кучайтиргичлар афзалликлари сабабли автомат

    тўғрилаш қурилмалари, бошқариш ваназоратда кенг қўлланилади

    (локомотивларда).

Магнит кучайтиргич камчиликларига қуйидагилар киради:

1. Белгиланган инерциялик, бошқариш чўлғамларидаги индуктивликни шартлиги.

2. Магнит кучайтиргичларни кучайиш коэффициенти қуйидагилар xисобига ошган бўлиши мумкин:

3) Махсус магнит қатлам ишлатилишига (пермеллойн);

4) Ўзгарувчан токнинг ошган частотаси 400-500 гцгача қўланилганда;

5) Пермеллойли ўзак ўша таъсирчангликни ўзгаришини олишга рухсат беради.

Тронсформатерни пўлатда щам, лекин кичик магнитлануви билан.

6) Озиқланиш частотаси ошиши кучайиш коэффициептини пропорционер ошишига

олиб келади.

7) (МК) Магнит кучайтиришда ўзгармас ток белгиланиши катталанишида ампер

ўрамлар ўсади, чўлғам xамма алоқасини xосил қилади. Бу xолда,

амперўрамлар камаяди.


Download 0,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish