Elektronika va sxemalar



Download 0,91 Mb.
bet2/3
Sana21.02.2022
Hajmi0,91 Mb.
#28342
1   2   3
Bog'liq
Elektronika Mustaqil ish

Кучайишни магнит кучайтиргичда график жараёнини кўриб чиқамиз

4-расм. Кучайиш жараёнини график иллюстрацияси.

МОМ-щисобий эгри магнитлануви щисобга олган щолда

бу ердан Zi токи купайган щолда оқиб ўтади.

Индукция белгиланишини лойихалаган щолда эгри бўлиб

хисобланувчи а ва б эгри магнитланувига а ва б1 кучланиш

майдони щзгаришини топамиз. Берилган ўзгариш индукция

ўзгаришини олиш учун ўзгармас ташкил этувчи (б ) ва

ўзгарувчан ташкил этувчи ) нахтлигида топилади. Чунки

кучланиш майдони фақат токдан яралган бўлиши мумкин,

ўзак чўлғамидан оқувчи. Унда я ва б даги эгрилар бошқа масштабда, бу чўлғамдаги i токини намойиш этади.

Бу тентларнинг катталиги (*) формуласидан хисобланадиСхемадан кўриниб турибдики, ўзгармас токда ўзакни

магнитланувидан, бунақаси Во нахтлигида ўзгарувчи ташкил этувчи кучланиш майдони катталиги ва бунда Wi

обмоткасидаги ўзгарувчанг ток катталиги ўсади. Бу билан магнит кучайтиргичлар асосий харакати ва пайдо

бўлиши кўрилади.

Баъзан щисоблар кўплиги учун бу ток эквивалент харакатдаги белгиланишни (қизиши билан) синусоидал ток I

Баъзан щисоблар кўплиги учун бу ток эквивалент харакатдаги белгиланишни (қизиши билан) синусоидал ток I

билан алмаштиради.

Демак, ўзгармас ток магнитлашуви ёрдамида кенг чегарада бирлик чўлғамлари индуктивлиги ва бу холда бирлик

занжиридаги ток билан ўзгартириш мумкин. Агар бирлик чўлғамлари занжирига кетма-кет rh кучланиш берсак,

унда ўзгармас ток қуввати иккилик чўлғами занжирига сарфланадиган белгиланган щолда rh юкланишда

ортилаётган қувват кам бўлади. Шунинг учун бундай қурилма кучайтириш щисобланади. Сигнал кучайишига

кирувчи Wi чўлғам бошқариш чўлғами 1у ёки кучайтириш киришига айтилади; ўзгарувчи ток Wi чўлғами

бошқарувчи щисобланади. rh нагрузкаси бошқарувчи чўлғам занжирида кучайтиргич чиқиши щисобланади.


Download 0,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish