| Эстетиканинг асосий категориялари «Нима гўзал?» ва «Гўзаллик нима?» деган саволларга ажратиш билан тарихга гўзаллик ҳақидаги фалсафий таълимотнинг асосчиси бўлиб кирган эди. Гўзалликни у жонли, ҳиссиётли 67,14 Kb. 3 | o'qib |
| Режа Фарғона водийси шаҳарлари урбанизацияси Xii аср маълумотларига кўра пойтахт Ахсикент Фарғонанинг энг гўзал ва озода шаҳарлардан ҳисобланган. Бу шаҳар харобалари Косонсойнинг Сирдарёнинг ўнг қирғоғига қуюлиш жойида, Намангандан 20 км жанубий ғарбда жойлашган 19,28 Kb. 1 | o'qib |
| Baxromov Jo`rabek «Ўксинма» (Ла таҳзан) китобида гўзал насиҳатлар, ибратли ўгитлар жамланган. Улар ҳар бир мусулмонга, айниқса, бирор қийинчилик туфайли оғир вазиятда қолганларга жуда асқотади. Шу боис китобнинг айрим бобларидан парчалар чоп этишни маъқул 121,75 Kb. 1 | o'qib |
| Санъат эстетикасида француз олимларннинг ўрни «Шундан келиб чиқиб, деб давом этади у, мутлақ гўзал нарсанинг ўзи йўқ бўлса-да, лекин бизга нисбатан олганда икки хил гўзаллик мавжуд: реал гўзаллик ва бизнинг идрокимиздаги гўзаллик» 19,55 Kb. 1 | o'qib |
| Эстетиканинг асосий тушунчалари. Табиат ва техноген цивилизация эстетикаси. Режа «Гармония» асосида гўзаллик заминида инсон ва нарсанинг бир-бирига мувофиқлиги, лойиқлиги, мослиги ақидаси ётади «ўта кичик нарса гўзал бўла олмас эди, чунки, жуда оз вақт ичидаги тасаввур қоришиб кетади 30,03 Kb. 7 | o'qib |
| Эстетиканинг асосий тушунчалари. Табиат ва техноген цивилизация эстетикаси. Режа «Гармония» асосида гўзаллик заминида инсон ва нарсанинг бир-бирига мувофиқлиги, лойиқлиги, мослиги ақидаси ётади «ўта кичик нарса гўзал бўла олмас эди, чунки, жуда оз вақт ичидаги тасаввур қоришиб кетади 41,42 Kb. 7 | o'qib |
| Асосий бўлимлар Оиз Қараний. Ўксинма «Ўксинма» (Ла таҳзан) китобида гўзал насиҳатлар, ибратли ўгитлар жамланган. Улар ҳар бир мусулмонга, айниқса, бирор қийинчилик туфайли оғир вазиятда қолганларга жуда асқотади. Шу боис китобнинг айрим бобларидан парчалар чоп этишни маъқул 56 Kb. 1 | o'qib |
| Асосий бўлимлар Оиз Қараний. Ўксинма «Ўксинма» (Ла таҳзан) китобида гўзал насиҳатлар, ибратли ўгитлар жамланган. Улар ҳар бир мусулмонга, айниқса, бирор қийинчилик туфайли оғир вазиятда қолганларга жуда асқотади. Шу боис китобнинг айрим бобларидан парчалар чоп этишни маъқул 56 Kb. 1 | o'qib |
| Pdf Ўқиш режими «Шукр урфда неъмат учун берилган ҳар бир мукофатдир. Шукрнинг асли, неъматни тасаввур ва изҳор қилишдир. Шукр бандадан бўлганда эҳсонга нисбатан бўлган ирфондир. Аллоҳ таолодан бўлганда савоб ва ажр ҳамда гўзал мақтовдир», деган 26,09 Kb. 4 | o'qib |
| Маънавий баркамол инсон тушунчаси ва унинг шаркона таърифи хамда комил инсон муаммоси «Одамларга нисбюатан уларни бирлаштирувчи асос инсонийликдир», дейди. Яна улуг бобомиз Фаробий» Агар инсон эзгуликк интилиб яшаса, у6нинг умри кувончли ва гузал кечади, дейди 128,5 Kb. 4 | o'qib |
| Тирик мардлар кўчасига кир… «болалаб» бораётган бир даврда Тошбўри ака билан Зайнаб янганинг бир-бирларига бўлган садоқатлари, меҳрлари Лайли-Мажнунларникидан кам эмас. Ёшлар учун тирик оилавий бахту саодат, гўзал турмуш намунаси. Ёнимизда турибди улар 100,5 Kb. 1 | o'qib |
| “фарзандим жамиятга керакли шахс бўлсин десангиз, унинг тарбиясига эътиборли бўлинг. Зеро, ГЎзал тарбиядан яхшироқ мерос йўҚ!” «ота фарзандига чиройли тарбиядан кўРА, яхши одоб беришдан кўра яхшироқ нарса мерос қолдирмаган», деган ҳадислари бор 5,08 Mb. 1 | o'qib |