9-мавзу: Намунавий ва базавий деталларни тиклаш усуллари. Режа


Масалан: тишли ғилдираклар ейилиш тезлиги 0,1 дан 1,5 мк/мото– с.гача ўзгариб бориши мумкин. Тирсакли валлардаги



Download 1,48 Mb.
bet4/13
Sana22.04.2022
Hajmi1,48 Mb.
#573103
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
маъруза 9

Масалан: тишли ғилдираклар ейилиш тезлиги 0,1 дан 1,5 мк/мото– с.гача ўзгариб бориши мумкин.
Тирсакли валлардаги вал –втулка бирикмаларида чегаравий ейилиш номинал тирқиш масъул деталларда 2марта кўпайган ҳолатда содир бўлади, масъул бўлмаган деталларда эса бу кўрсаткич 3-4га тенг.
Ҳаракатланмайдиган ўтказиш жойларида чегаравий ейилиш таранглик максимал рухсат этилган қийматдан пасайганда содир бўлади.
3-чи класс аниқликдаги шлицли бирикмаларидаги тирқиш 15-20 маротабагача кўпайиши рухсат этилади.
Думалаш подшипникларида чегаравий ейилиш радиал тирқиш нормал тирқишга нисбатан 3-4 маротаба ошган ҳолда содир бўлади.
Сирпаниш подшипникларида чегаравий ейилиш вал диаметрига нисбатан 1-3% гача рухсат этилади. Уларнинг ейилиши тезлиги юкланиш ва мойланиш шароитларига боғлиқ.
Валларнинг ейилиш тезлиги, сирпаниш подшипникга нисбатан 2-3 маротаба кам, чунки валнинг ейилишга бардошлиги баланд қилиб ясалган бўлади.
Занжирлардаги қадам t нинг чегаравий рухсат этилган қиймати қуйидагича аниқланади:
, %
бу ерда ғ - катта юлдузчадаги тишлар сони.
- втулкали занжирлар учун (ғ=140) 0,8% ни, тишли занжирлар учун (ғ=25) -7,6% ни ташкил этади.
Фрикцион муфта ва тормозларда чегаравий ейилиш қиймати 3-6 мм ни ташкил этади (у материал сифати ва ишлаш режимига боғлиқ).
Машиналарни фойдаланиш жараёнида модернизациялаш. Ишлаб чиқариш (таъмирлаш) жараёнида лойиҳалаш ва ишлаб чиқариш (таъмирлаш) жараёнида йўл қўйилган камчиликлар, фойдаланиш жараёнларида намоён бўлади.
Бундан ташқари деҳқончилик соҳасида маънавий эскириб бўлган машиналар ҳам мавжуд, улар қисқа вақт мобайнида янгилари билан алмаштирилиши зарур.
Модернизациялаш деганда, машиналар конструкцияларига унинг унумдорлигини ошириш, узоқ муддат ишлаш қобилиятини ва ишончлилигини ошириш, ишлаш сифатини, хизмат кўрсатувчи ходимларнинг ишлаш шароитларини яхшилаш, энергия сарфини, меҳнат таннархини пасайтиришга қаратилган ўзгартиришлар киритиш тушунилади.

Download 1,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish