4- mavzu. Markaziy Osiyoda Temur va temuriylar davri fan taraqqiyoti. Yangi davr fani. Fanning shakllanish jarayoni va uning zamonaviy talqini. XVIII asrning oxiri XIX asrda ilmiy bilimlarning rivojlanishi


Х1Х асрнинг 30-50 йилларида ички ѐнув двигатели барпо этиш учун



Download 0,79 Mb.
bet21/29
Sana24.04.2022
Hajmi0,79 Mb.
#578836
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   29
Bog'liq
4-mavzu (1)

Х1Х асрнинг 30-50 йилларида ички ѐнув двигатели барпо этиш учун

  • Х1Х асрнинг 30-50 йилларида ички ѐнув двигатели барпо этиш учун
  • ҳам замин ҳозирланган эди. Шу нарса характерлики, бу тип двигателни
  • яратиш соҳасида ишлаган конструкторларнинг баъзилари йирик
  • капиталистик ишлаб чиқаришнинг тез ўсиб бориши натижасида хонайварон
  • бўлишга маҳкум қилинган майда саноат бу двигателлар ишлатилиши билан
  • мустаҳкамланади, деган хаѐлий умидда эдилар.
  • Аслида эса ички ѐнув двигателларининг (даставвал 1860 йили
  • Францияда Ж.Ж.З.Ленуарнинг, 1867 йили Германияда Н.А.Отто ва
  • Э.Лангеннинг газ билан ишлайдиган двигателларининг кейинроқ эса суюқ
  • ѐқилғи билан ишлайдиган двигателларнинг) такомиллаштирилиши
  • машиналаштирилган йирик капиталистик ишлаб чиқаришнинг
  • ривожланишига ва (Х1Х асрнинг сўнгги ўттиз йиллигида) транспортнинг
  • янги тармоқлари ҳамда транспорт машинасозлигининг барпо этилишига
  • сабаб бўлди. То бунгача, газ билан ишлайдиган ички ѐнув двигателлари
  • ишлаб чиқаришнинг ҳар ҳил соҳаларида ишлатилар эди. Бу двигателлардан
  • баъзиларининг (масалан Германияда Дейц заводида тайѐрланадиган
  • двигателларнинг)қуввати 100 от кучига етар эди.

Кончилик билан металлургиянинг ривожланиши.

  • Кончилик билан металлургиянинг ривожланиши.
  • Х1Х асрда машинасозлик ва металл ишлаш саноатининг тез
  • ривожланиши руда ва тошкўмир чиқаришни, чўян эритиб олиш, темир ва
  • пўлат ҳосил қилишни кескин суратда кўпайтиришни талаб этди. Домна
  • печларининг унуми ортиб, конструкциялари яхшиланди. Домна печигаиссиқ
  • ҳаво ҳайдаш, яъни домнага юбориладиган ҳавони иситиш усулининг жорий
  • қилиниши ғоят катта аҳамиятга эга. Француз тадқиқотчиси Пьер Бертье, 1814
  • йилдаѐқ, домна (шунингдек бошқа хил металлургия) печларидан чиқарадиган
  • газларнинг иссиқлигидан ва иссиқлик бериш қобилиятидан домна ва
  • горнларга юбориладиган хавони иситиш ва бошқа мақсадлар учун
  • фойдаланишнинг ҳар ҳил усуллари ҳақида деган асарини нашр эттирди. Х1Х
  • асрнинг 30-40 йилларида ана шундай тажрибалар Францияда, Англияда,
  • герман давлатлари ва Россияда (Ф.И.Шевцов, ота ва ўқил Черепановлар ва
  • бошқалар томонидан) қилиб кўрилди. Бу соҳадаги ихтиролар 1857 йилда
  • инглиз инженери Эдуард-Альфред Коупернинг (1819-1843) ҳаво иситиш
  • аппрати барпо этиши билан тугалланди.

Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish