3. маъруза матни 1-боб. Давлат ва ҳуқуқ назариясининг предмети ва унинг ўзига хос хусусиятлари


Давлатнинг асосий белгиларига қуйидагилани киритиш мумкин



Download 1,42 Mb.
bet19/277
Sana22.02.2022
Hajmi1,42 Mb.
#101933
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   277
Bog'liq
ДХН

Давлатнинг асосий белгиларига қуйидагилани киритиш мумкин:

  • хокимият ва бошқарув аппаратининг мавжудлиги;

  • мажбурлов аппаратининг мавжудлиги;

  • аҳолининг ҳудудий асосга кўра бирлашганлиги;

  • суверенитетга эгалиги (ички ва ташқи функцияларни амалга оширишдаги мустақиллиги);

  • солиқ тизимига эгалиги.

Илмий юридик адабиётларда давлатнинг юқоридаги белгиларидан ташқари яна: а) ҳуқуқ ижод қилиш монополиясига эга эканлиги; б) ҳуқуқ тизимига эгалиги; в) ўз ҳудудида яшайдиган аҳоли билан барқарор ҳуқуқий алоқага эгалиги (фуқаролик); г) ўз сиёсатини амалга ошириш учун муайян моддий маблағларга (давлат мулки, бюджет, валюта ва ҳ.к.) эга бўлиши; д) бутун жамиятни расмий тақдим этиш монополиясига эгалиги; е) давлат рамзларига – байроқ, гимн, гербга эгалиги каби белгилари ҳам мавжудлиги тўғрисида фикрлар бор (Матузов Н.И., Малько А.В.)
Давлатнинг ҳокимият ва бошқарув аппаратига эгалик белгисинингасосий хусусияти шундаки, у жамиятдан ажралиб чиққан бўлиб, кўпинчалик жамият тепасида туради. Бу аппарат ҳокимият ва бошқарув функцияларини бажарадиган, на маънавий одамларнинг алоҳида қатламидан иборат бўлади. Улар моддий ёки маънавий неъматлар ишлаб чиқармайдилар, балки бошқариш билан шуғулланадилар. Қадимги Греция донишманди ва файласуфиПлатоннинг фикрича бундай аппаратда “энг яхшилар ва олийжаноблар” ишласа, у адолатли бошқарувга асосланган идеал давлат бўлади.
Давлатнинг нодавлат ташкилотидан фарқлайдиган яна бир асосий белгиси унда мажбурлаш аппаратининг мавжуд бўлганлигидир. Бу аппарат армия, полиция, разведка кўринишидаги қуролланган одамлардан ҳамда махсус мажбурлаш муассасалари (тюрма, лагерлар ва ҳ.к.) иборат бўлади. Давлатнинг ҳокимият ва бошқарув аппарати, мажбурлов аппарати биргаликда кўпинчалик оммавий ҳокимият ҳам деб аталади. Кўп муаллифлар давлатнинг энг асосий белгиси, деб оммавий ҳокимиятга эга эканлигини кўрсатадилар Ҳокимиятниоммавий деб айтилишининг сабаби, у жамият билан қўшилиб кетмасдан, унинг ва бутун халқнинг номидан иш кўради..

Download 1,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish