1. Ўзбекистон тарихи фани предмети ва уни ўрганишнинг назарий услубий асослари, манбалари ва аҳамияти


Темурийлар даврида Ўрта Осиёдаги илм фан ва маданиятнинг юксалиши



Download 199,28 Kb.
bet21/47
Sana21.02.2022
Hajmi199,28 Kb.
#57617
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   47
Bog'liq
O'ZBEKISTON TARIXI IMTIXON UCHUN

24. Темурийлар даврида Ўрта Осиёдаги илм фан ва маданиятнинг юксалиши.
Темур ва темурий/ даврида маънавий мад.т, илм.фан гоят д.жада ривож.ди.Темур замонасида ва ун= кейинги даврида Турон юртида илм.фан, адабиёт ва маънавий мад.т= барх уриб рив.нлигик сабаби куйидаги/дир :1.А.Темурк узи укимишли, саводхон ва маърифатпарвар инсон булV. Факат укимишли, саводли ва маърифатпарвар инсонгина уламо ва зиёк юрт тараккиёти ва Эл фаровонлиги хамда маиший жабхадаги кадрини билади.2. Уз она тили+ ташкари форс ва мугул тил/ини яхши билV А.Темур мам.ти араккиётида, халкк мад.й ва маънавий камолотида илм.фан ва маърифат= ахамиятини жуда.жуда кадр/ди. Шу боис улуг амир уз юртида булсин, харбий юриш/ килиб борV мам.т/ида булмаисн, у/к миллати, Иркик катъий назар, касб хунарэга/и, уста/,меъмор/, олиму фузало/, адабиёт ва санъат арбоб/ини жуда.жуда кадр/, у/ б.н доимо маслахатлашар эди.А.Темур юртида илм.фан ахли, ижодкор у.н яратилV бундай шарт.шароит, гамхур лик туфайли Самарканд дунёсик маърифат марказ/ик бирига айланади ва ук довруги достон б.ди. Буни эшитV, илм.фанга хавас куйV ижодкор/ уз ихтиёр ва ташаббус/и б.н маърифат маркази Самаркандга кела ошланVлик/и эхтимолк кура хакикатга якиндир. Ашраф Ахмедов 14 асрк урта/ида Козизода Румий Туркияк Бурса шахрик уз ихтиёри б.н Самарканд шахрига келVлигини хикоя килади.Темур ва темурий/ замонасида Туронзамин улкасида Фанк барча соха/и гуркираб усади, табиий ва гуманитар фан/ сохасида бир катор буюк олим/ етишиб чикади, у/ жахон мад.ти ва фанга муносиб хисса кушади/. Халк хужалигик турли тармок/ини ривож.ш аник фан/к рифож.шини талаб килV б.са, жамиятк маънавий эхтиёжи гуманитар фан/к тараккиётини талаб этарди. Бадиий ижод ва тилшуносликда Абдурахмон Жомий, А.Навоиий, Давлатох Самаркандий, Атоулло Хусайний, Кошифий ва бошка/ юксалик мартабасига эришади/.Темурий/ д.рида айникса фалакиётш.к фани юксалади. Бу уринда Улугбек, К,озизода Румий, Гиёсиддин Жамшид ва Али Кушчи/ ижодик камолот чуккисига кутар.нлигини таъкидлаш жоиз.Мирзо Улугбек темурийзода/ ичида Фан ва макият тараккиётига энг куп ва салмакли хисса кушV хукмдордир. У Самарканда 1чи фалакиётш.к академиясига асос солV сиймо сифатида дунёга ном таратади. Бу суз/ ривоят ёки афсона эмас, балки жахонк улуг аллома/и томоник тан олинV хакикатдир. Улугбек академиясида 1417 й.да дунёк турли мам.т/ик келV олим/к сони 100 к ошиб кетади. У/ орасида адиб/, муаррих/, хаттот/, мусаввир/, географ/ бор эди. Хусусан, фалакиёт ва математика соха/и олим/и шарафлирок ва обрулирок хисобланV/. Айникс, бу борада Улугбекк содик шогирди Али Кушчи, Мавлоно Мухаммад Хавофий/ энг салобатли ва нуфузли булV/.Улугбекк авлод/ига колдирV илмий мероси асар/ига келсак, у/ сон жихатик куп эмас. У/к энг асосийси «Зиж»и б/б, бу асар «Зижи Улугбек», «Зижи Гурогоний» ном/и б.н машхур. Темурий/ сулоласи хукмронлиги даврида тариъшунослик Фаник хам буюк намоянда/и етишиб чикади. Бунга шахсан сохибкирон А.Темурк тарих фанига булV ката хурмат ва эътикоди сабаб булV булса ажаб эмас.15 асрда тарих илми сохасида ёзилV асар/ни санаб курсатишк узи темурий/ даврида бу тармокк нечоглик тараккий этVлигик гувохлик беради. Темурий/ маънавий ма+ияти тугрисида гап борVда, даставвал, она юртимиз Уйгониш даври= иккинчи боскдчи булV бу олтин асрда илм фан= нечоклик равнак топVлиги хамда у= жахон илму урфони тараккиёт ига кушV бебахо хиееаси хакида хар канча гурурлансак арзийди. Улугбек даври= таникли тарихчиси ва адиби Давлатшох Самаркандий= мана бу суз/и хам характерлидир: «Олим, одил, голиб ва химматли подшох Улугбек Курагон ... юлдуз/ илмида осмон кадар юксалиб борди. Маоний илмидд килни кирк ёрди. У= даврида олиму фозил/ мартабаси нихоят чуккисига кутарилди ...». Улугбек илмий мактаби= энг катта ютуги, аввало, астрономия ва математика фанлчри сохасида яратилV му хим кашфиёт/дир. Масалан, Улугбек каламига мансуб «Зижи жадиди Кураго ний» асари узи= бекиёс тугри илмий ечим/и, хулоса/и б-н хозирга кадар хам олим/ эътиборини козониб келмокда. Асарда 1018 юлдуз= урни ва холати аниклаб берилV. Шу=дек бу илмий мак таб олим/и= учинчи даражали алгебраик тенглама/ини ечиб, бир даражали ёй= синусини аниклаш борасидаги тадкикрт/и хам математик тафаккур= катта ютугидир. Темурий/ даври да салмокли из крлдирV аллома олим/+ Низомидкин Шомий ва Шарафиддин Яздий= «Зафарнома», Хофизу Абру= «Зубдат ат та ворих», Ибн Араб 1 Самаркандий Д. «Шоир/ бу стони», Т., Рафур Рулом ном.тл нашриёт, 1981, 148 бетлдох= «А Тем тарихи», Мирхонд= етти жилдли «Равзат ул сафо» («Поклик боги»), Хондамир= «Мако римул ахлок» («Яхши фазилат/»), «Ха биб ус сияр фи ах бор афрод ул башар» («Хабар/ ва башарият одам/и+ дилга якин сийрат/и») асар/и уша замон тарих шунослик илми= юксаклик даражасини узида ифода этади. Узбек адабиёт= янада юксак даражага кутарилиб, кенг эътироф топишида Улуг узб шоири ва мутафаккири А Навоий ижоди алохида урин тутади. Негаки шеърият мулки= султони Навоий узига кадар булV туркигуй шоир/ ижоди эришV ютук/ни узида мужассамлаш тирибгина колмай, балки айни замонда узи= серкирра ижодий фаолияти б-н бу адабиёт= юксак камол топиши ва довругини сарбапанд этишга мислсиз улуш кушди. А Навоий= баракали ижодига тухталадиV булсак, х,али шу вактта кадар узб адабиётида сермахсул лик жихати+ у б-н енглашадиV адиб, ижодкор булV эмас. Катта эпик асар — «Хамса»+ ташкари х.ам Навоий= «Хазоинул маоний» бизгача етиб келV. Навоийга кадар х,сч ким узб тилида бунча куп шеър ёзмаV, разал, рубоий, китъа каби шеърий тур/ни бунча ривожлантирмаV эди1. У= беш гузал достонни уз таркибига олV буюк «Хамса»си узб адабиёти= гултожи хисобланади.

Download 199,28 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish