1-мавзу. Биологиянинг XXI аср долзарб масалалари режа


Ўзини-ўзи назорат қилиш учун саволлар



Download 279,71 Kb.
bet4/19
Sana21.02.2022
Hajmi279,71 Kb.
#62949
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
2 5469965636882924171

Ўзини-ўзи назорат қилиш учун саволлар:

1. Дастлабки организмлар қандай номланган?


2. Ерда ҳаётни ўз ўзидан пайдо бўлмаслигини исботлаган олимлар қайсилар?
3. Ноосфера нима?
4. Биокимёвий эволюция назарясини илгари сурган олимлар кимлар?
5. Одам генетикасида хозиргача қанча патологик генлар ўрганилган?


Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Абдуллажонов А. Автоматизированная информационно - обрабатывающая система мониторинга загрязнения подземных вод стоками промпредприятий// Научный вестник ФерГУ. 1996. №1. С. 105-108.



  1. Аметов М.Б. Антропогенная трансформация фауны птиц Каракалпакстана. Автореф. дис.... канд. биол. наук. - Ташкент, 1998. - 27 с.

  2. Анисимова О.А. Особенности экологии сосновых лубоедов и долгоносиков в лесах, ослабленных фтористыми выбросами алюминиевых заводов. -В кн.: Хвойные деревья и насэкомые-дендрофаги. -Иркуцк. 1978. с. 62-67.

  3. Ахмедов М.Х. Экологический анализ окраски тлей афидид (Homoptera, Aphidinea, Aphididae) аридно-горных зон Средней Азии// Научный вестник ФерГУ. 1996. №4. С. 82-85.



2-МАВЗУ.ТИРИК ОРГАНИЗМЛАРНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ. ЎЗГАРУВЧАНЛИКНИНГ ЭВОЛЮСИЯСИ МЕХАНИЗМЛАРИ. ОРГАНИЗМЛАР ЎЗГАРУВЧАНЛИГИНИ ЎРГАНИШГА ДОИР ЗАМОНАВИЙ ТАДҚИҚОТ ЙЎНАЛИШЛАРИ ВА МУАММОЛАР.


РЕЖА:
1. ТИРИК ОРГАНИЗМЛАРНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ ВА УНИНГ ХИЛЛАРИ. ЎЗГАРУВЧАНЛИКНИНГ ЭВОЛЮСИЯСИ МЕХАНИЗМЛАРИ.
2.ОРГАНИЗМЛАР ЎЗГАРУВЧАНЛИГИНИ ЎРГАНИШГА ДОИР ЗАМОНАВИЙ ТАДҚИҚОТЛАР ЙЎНАЛИШЛАРИ.
3.ОРГАНИЗМЛАР ЎЗГАРУВЧАНЛИГИНИ ЎРГАНИШГА ДОИР ЗАМОНАВИЙ ТАДҚИҚОТЛАР НАТИЖАЛАРИ, ЙЎНАЛИШГА ОИД МУАММОЛАР.


Таянч иборалар: тирик организмларнинг ўзгарувчанлиги, ўзгарувчанликнинг эволюсияси, организмлар, комбинатив, рэкомбинацион, мутацион, генератив, генотип.


2.1.ТИРИК ОРГАНИЗМЛАРНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ ВА УНИНГ ХИЛЛАРИ. ЎЗГАРУВЧАНЛИКНИНГ ЭВОЛЮСИЯСИ МЕХАНИЗМЛАРИ

Организмларнинг белги ва хусусиятлари бўйича ўзаро фарқ қилиш хоссаси ўзгарувчанлик деб аталади.



  1. Комбинатив ўзгарувчанлик чатиштиришда қатнашган ота-она организм генотипларидаги генларнинг қайта комбинацияланиши, уларнинг ўзаро таъсири туфайли пайдо бўлади. Генларнинг қайта комбинацияси ҳужайранинг мейоз бўлинишида ота-она хромосомаларининг гаметаларга мустақил тақсимланиши ва уларнинг уруғланиш пайтида тасодифий комбинацияси натижасида юзага келади.

  2. Рэкомбинацион ўзгарувчанлик гомологик хромосомалар, айрим ҳолатларда ногомологик хромосомалар чалкашуви оқибатида рўёбга чиқади. Рэкомбинацион ўзгарувчанлик кроссинговер натижасида ДНКдаги генларнинг қайта бирикиши натижасида содир бўлади.

Мутацион ўзгарувчанлик деганда организм генотипи – хромосомалар, нуклеин кислоталар, генлар ўзгариши билан боғлиқ ўзгаришлар тушунилади. Мутация тўғрисидаги назария дастлаб голландиялик олим Гуго де Фриз томонидан ишлаб чиқилган. Унинг қисқача мазмуни: 1) Мутация бирданига рўй берадиган, сифат жиҳатдан фарқланувчи ўзгарувчанлик. 2) У турғун, шу билан бирга турли йўналишдаги ўзгарувчанлик. 3) Мутацион ўзгарувчанлик фойдали ва зарарли бўлиши мумкин. 4) Ўхшаш мутациялар такрорланиши мумкин.
Мутацион ўзгарувчанликни синфлашнинг бир неча типлари бор. Келиб чиқишига кўра мутациялар спонтан ва индуцирланган хилларга бўлинади. Ҳосил бўлган жойига кўра мутация генератив ва соматик мутацияга ажратилади. Генератив мутация жинсий ҳужайраларда, соматик мутация эса тана ҳужайраларида содир бўлади. Мутация аллелларнинг фенотипга кўрсатган таъсирига кўра морфологик, физиологик, биокимёвий хилларга ажратилади. Мутацияни ҳаётчанликка кўрсатган таъсирига қараб летал, ярим летал, пушциз, нейтрал ва фойдали хилларга бўлиш мумкин. Ирсиятнинг моддий асосларини ўзгаришига қараб мутациялар асосан уч типга: ген, хромосома ва геном мутацияларига ажратилади.
Юқорида кўрсатилган генотип бўйича мутация типлари, синфлари ва турлари организмнинг соматик ва жинсий ҳужайраси, органларида рўй бериши мумкин. Соматик ҳужайралардаги мутация жинсий йўл билан кўпаядиган ҳайвонларда келгуси авлодларга берилмайди. Соматик мутация ўсимлик ўзгарган органлари вегетатив ёки пархиш йўли билан кўпайтирилганда келгуси авлодларга ўтади. Жинсий ҳужайраларидаги рўй берган мутациялар келгуси авлодларда намоён бўлади.
Ген мутацияси молекула даражасида рўй беради. Бундай мутацияни ҳатто электрон микроскоп ёрдамида ҳам кўриб бўлмайди. Уларнинг ҳар бири фенотипда янги белгини ривожлантиради. У эса Менделнинг ирсият қонунларига биноан авлоддан-авлодга берилади.
Ген мутациялари икки турга бўлинади. Унинг бир тури ДНКдаги нуклеотидлар ўрин айирбошланиши билан тавсифланади. ДНКдаги нуклеотидларнинг ўрин алмашиши икки хил: пурин азотли асосларини пурин азотли асослари билан яъни АТ ГЦ, ГЦ АТ, ТА ЦГ ва ЦТ ГА билан алмашиши ёки пиримидин азотли асоси бошқа пиримидин асоси билан алмашиши ёки аксинча пурин асоси пиримидин асоси билан яъни АТ ЦГ, АТ ТА алмашиши амалга ошади. Пурин асосининг бошқа пурин асоси билан алмашиши транзиция, примидинни пурин ёки аксинча пурин асосини пиримидин асоси билан ўрин алмашиши трансверсия деб номланади. ДНК спиралидаги нуклеотидларни бундай ўрин алмашиши мутаген омиллар, масалан, 5-бромурацил ёки 2-аминопурин таъсирида рўй беради. Трансверсия ультрабинафша нурлар таъсирида амалга ошади.
Ген мутациясининг иккинчи турида ДНКдаги нуклеотидларнинг жойлашган ўрни ўзгаради. ДНК спиралидаги нуклеотидларнинг жойлашган ўрнини ўзгариши ҳам мутаген омиллар масалан, профловин таъсирида рўй беради. Бу мутаген таъсирида ДНК занжиридан бир-иккита нуклеотидлар тушиб қолиши ёки унинг орасига кириши натижасида кузатилади. Оқибатда ДНК занжиридаги ген таркибида нуклеотидлар изчиллигининг ўрни ўзгаради. Аксарият кўпчилик ген мутациялари шундай йўл билан содир бўлади.



Download 279,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish