1-маъруза. Мавзу: Хусусий микробиология. Йирингли- яллиғланиш ва жарохат юқумли касалликларини келтириб чиқарувчи микроорганизмлар



Download 34,75 Kb.
bet5/11
Sana24.02.2022
Hajmi34,75 Kb.
#240990
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
1 маъруза

Стрептококклар
Streptococcaceae оиласига 7 уруғ киритилган бўлиб, улардан Streptococcus, Enterococcus, Aerococcus, Leuconostoc, Pediococcus ва Lactococcus лар одам учун патоген ҳисобланади. Биринчи бўлиб Т.Бильрот (1874 й.) сарамас касаллигига чалинган беморнинг яллиғланган териси соҳасидан стрептококкларни топишга муваффақ бўлган. Кейинчалик Л.Пастер (1879 й.) септик касаллик-ларда аниқлади. Розенбах (1884 й.) сунъий озиқ муҳитларда стрептококкларнинг соф культурасини ажратиб олишга муваффққ бўлди. Классификацияси: стрептококкларнинг таснифини тузишда серологик усуллардан фойдаланилган. Бунда олимлардан Ф.Гриффитс агглютинация реакциясини, Р.Ленсфильд эса преципитация усулини қўллаган.
Хозирги вақтда стрептококкларнинг ҳужайра деворидаги полисахариднинг антиген таркибига кўра 20 серологик гуруҳлари фарқланади. Улар лотин алифбосидаги А дан V гача бўлган ҳарфлар билан белгиланади.. Патоген стрептококкларнинг кўпчилиги А серологик гуруҳга мансуб.
Стрептококкларнинг М-антигени оқсил табиатли бўлиб, бактерияларнинг вирулентлиги ва иммуногенлигини таъминлайди. Т-антиген ҳам оқсил табиатли, О-, К- ва L-антигенлар бирикмасидан ташкил топган бўлиб, тип махсуслигини белгилайди. С-модда полисахарид табиатли бўлиб, барча гемолитик стрептококклар гуруҳи учун умумий, Р-омил эса нуклеопротеин модданинг бўлаги бўлиб, ҳамма гуруҳ стрептококклар учун умумий ҳисобланади. Тиббиёт микробиологиясида стрептококкларнинг қуйидаги турлари муҳим аҳамиятга эга: Str.рyogenes, Str.pneumoniae - патогенлар, Str.mitis, Str.salivarius, Str.sanguis, Str.faecalis – шартли-патогенлар
Морфологияси.(Стрептакокк сўзи юнонча бўлиб Streptos – занжир ва coccus – мағиз демакдир)
Стрептококклар юмалоқ ёки бир оз чўзинчоқ бўлиб, диаметри 0,5–1,0 мкм. Улар жуфт-жуфт бўлиб ёки занжирга ўхшаш жойлашади.Бульондан тайёрланган суртмаларида занжири жуда узун кўринади, баъзида калта-калта занжир ҳам ҳосил қилиши мумкин Стрептококклар ҳаракатсиз, спора ҳосил қилмайди, граммусбат бўялади. Патоген турларининг микрокапсуласи мавжуд
Ўсиши. Стрептококклар факультатив анаэроб, цитохром ва каталаза негатив айримлари эса анаэроблардир, уларнинг ўсиши учун қулай ҳарорат 370С бўлиб, 15–450С да, баъзан 470С да ҳам ўса олади. Оддий озиқ муҳитларда стрептококклар жуда секин ўсади, патоген турлари эса бутунлай ўсмаслиги ҳам мумкин. Шунинг учун уларни махсус: қандли, қонли, зардобли агарларда, рН 7,2–7,6 бўлган озиқ муҳитларда ўстирилади. Улар қаттиқ озиқ муҳитларда жуда майда, диаметри 0,5–1 мм бўлган, хира кулранг ёки оқиш юмалоқ, донадор, камроқ S-шаклдаги колониялар ҳосил қилади атрофида гемоглабиннинг метгемоглабинга айланиши туфайли унча кенг бўлмаган яшил халқалар юзага келади. Стрептококкнинг айрим турлари (Str.anginosus, Str.bovis, Str.mitis, Str.mutans, Str.salivarius) гемолиз ҳосил қилмайди, шунинг учун улар “ногемолитик стрептококклар” дейилади. Стрептококк қандли бульонда ўзига хос кўринишда, яъни бульон, асосан, тиниқ ҳолда бўлиб, микроблар пробирканинг деворида, тубида майда донодор чўкма ҳосил қилиб ўсади.Энтерококклар эса бульонни лойқатади.

Download 34,75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish