1 – Амалий машғулот. Нефтни қайта ишлаш ва яримфабрикатларни тозалаш


аралаштирилади, эритгич номаъқул аралашмаларни эритади ва уларни



Download 2,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/59
Sana24.02.2022
Hajmi2,45 Mb.
#187077
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   59
Bog'liq
ЁММ амалий

аралаштирилади, эритгич номаъқул аралашмаларни эритади ва уларни 
мойдан ажаратади. 
Селектив тозалаш анча юқори сифатли мой олиш имконини беради. 
Контакт усулида мой аралашмалардан оқловчи мой цеолитлар 
ёрдамида тозаланади. Номаъқул аралашмалар адсорбентлар юзасига 
адсорбияланади ва мой таркибидан чиқаришади. 
Юқори сифатли мойларни ишлаб чиқаришда мой нисбатан юқори 
ҳароратда кристалланадиган углеводородлардан ҳам тозаланади. 
Тозаланган мойлар базавий мой деб аталади. Базавий мойларга 
прасадкалар қўшиб товар мойлари олишади. Присадкалар мой хоссаларини 
яхшилайди, ишқаланадиган узеллар ейилишини камайтиради, мойнинг хизмат 
муддатини 3...5 марта орттиради, мой сарфини камайтиради. Қовушқоқли, 
депроссорли, оксидланишга қарши, коррозияга қарши, кўпиришга қарши, 
тирналишга қарши ва ювувчи присадкалар мавжуд. Базавий мойга 5...10% гача 
присадкалар киритишади. 


51 
Оксидланишга қарши присадкалар мойларга уларнинг кимёвий 
стабиллигини ошириш учун қўшилади. Присадкаларнинг молекулалари 
оксидланишнинг занжир реакцияларини узишади. 
Коррозияга қарши присадкалар металл сиртида ҳимояловчи 
мономолекуляр ҳосил қилади. Бу қатлам металлга кислотали ва бошқа фаол 
агентларнинг таъсирига тўсиқлик қилади. 
Депрессорли присадкалар мой таркибига кирган қийин эрийдиган 
углеродлар ҳосил қилган кристалли каркасни парчалаш йўли билан мой қотиши 
ҳароратини пасайтиришади. 
Қовушқоқли присадкалар юқори ҳароратларда камқовушқоқли 
мойларнинг қовушқоқлигини оширади ва паст ҳароратларда қовушқоқликка 
деярли таъсир қилмайди. 
Ейилишга қарши ва тирналишга қарши присадкалар мойнинг 
мойловчи хоссасини оширади, присадкадаги актив гуруҳларнинг металл билан 
кимёвий ўзаро таъсири натижасида металл сиртида мустаҳкам чегаравий 
қатлам ҳосил қилади. 

Download 2,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish