“ пул ва банклар


Жаҳон валюта тизими эволюцияси



Download 6,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet235/306
Sana04.03.2022
Hajmi6,03 Mb.
#482428
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   306
Bog'liq
УМК Пул ва Банклар (крилл) 220304 104027

 
16.5.Жаҳон валюта тизими эволюцияси 
алюта тизимининг шаклланиш босқичлари қуйидагилардан 
иборат: 
шаклланиш, Ъни нги тизим амал қилиши учун тамойилларни аниқлаш 
ва ски тизимнинг хулосаларини чиқариш; 
• таркибий хлитликни шакллантириш, нги тизим тамойилларини ишлаб 
чиқиш ва фаолллаштириш; 
• тугалланган хлитлик ва лементларнинг ơзаро боğликлиги асосида 
амал қилувчи тơлақонли амал қилувчи нги валюта тизимининг шаклланиши. 
Валюта тизими ўзининг замонавий шаклига келгунча узоқ тарихий 
даврни босиб ўтган. Биринчи жаҳон валюта тизими стихияли равишда саноат 
инқилобидан сўнг олтин монометализми асосида олтин-танга стандарти 
шаклида шаклланган. Юридик жиҳатдан эса мазкур тизим 1867 йил Париж 
шаҳрида бўлиб ўтган конференцияда, давлатлараро келишув сифатида 
расмийлаштирилган. Ушбу жаҳон валюта тизими жаҳон пулининг ягона 
шакли сифатида олтинни расмий тан олган эди. 
Дастлабки валюта тизими стихияли тарзда ХИХ асрда саноат 
революциясидан кейин олтин монометаллизми даврида олтин танга 
стандарти шаклида намоён бўлди. Париж валюта тизими қуйидагиларга 
асосланган эди. 
УСД ($) 20, 672 = троя унция олтин (31, 1 г.) 
ГБП (£) 4,248 = троя унция олтин
Олтинни валюталардаги қиймати валюта курсини билдирар эди : 
$ 20, 672 / £ 4,248 = 4, 866 , яъни £ 1 = $ 4, 866
В 


Ҳар бир валютада олтин таркиби эълон қилинди (Буюк Британия —
1816й., АҚШ — 1837 й., Германия — 1875 й., Франция — 1878 й., Россия —
1895—1897 йй..). Олтин эркин валютага конвертация қилинар эди 
1 фунт стерлинг - 5 доллардан қиммат бўлса Америкалик импортёр 100 
фунтлик инглиз матосини 500 долларга олгандан кўра, 496,6 долларни 
олтинга айрбошлаб, уни Буюк Британияга жўнатади ва 100 фунт 
стерлингга алмаштиради. Бу холат олтинни экспорт нуқтаси дейилади, 
яъни шу курсдан бошлаб долларда эмас, балки олтинда ҳисоб-китоб қилиш 
маъқул.
 
Бунинг натижасида АҚШда олтин заҳираси қисқариб, Буюк 
Британияда ортишига сабаб бўлади, яъни АҚШ пул массаси қисқаради, 
Буюк Британияда пул массасининг кенгайиши нархларнинг ўсиши, АҚШда 
эса пасайишига олиб келади. Ва бу жараён 1 фунт=4.966гача давом 
этади.
154
 
Уруш ҳаражатларини қоплаш учун солиқлар, заёмлар ва инқляция билан 
бирга олтин ҳам жаҳон пули сифатида сарфланди (208 млрд олтин долл.). 
Валюта чекловлари ўрнатилди. Валюталар курси мажбурий ва шу сабабдан 
нореал эди. Уруш бошланиши билан марказий банклар олтинни 
алмаштиришни тўхтатди ва ҳаражатларни қоплаш учун эмиссияни оширди.
1920 йилга келибАҚШ долларига нисбатан фунта стерлинг 1/3 қисмга, 
франтсуз франки ва италия лираси —2/3, немис маркаси эса —96%га 
қадрсизланди.
1. 
Дастлабки валюта тизими стихи ли тарзда ХИХ асрда саноат 
револ си сидан кейин олтин монометаллизми даврида олтин танга стандарти 
шаклида намоён бơлди.
2. 
Олтин таркиби Бу к Британи да 1816й., АҚШда 1837й., Германи 
да 1875 й., Франси да 1878й., Росси да 1895-1897йй. Ълон қилинди. 
3. 
Валюта курслари олтин нуқталари чегараларида талаб ва таклиф 
асосида тебраниб турар ди 
ХИХ асрда халқаро савдонинг ривожланиши билан кўпчилик давлатлар 
ўзларида "олтин стандарти"ни киритдилар, яъни шу даврдан бошлаб мазкур 
давлатлар валюталарининг курси ва қиймати шу валюталар заминида ётган 
олтин миқдорининг қиймати билан белгиланадиган бўлди. Давлатларнинг 
марказий (миллий) банклари ўз навбатида миллий қоғоз пулларни тааллуқли 
олтин миқдорига (баҳо масштабига асосан) алмаштиришга мажбур эдилар. 
Масалан, Буюк Британиянинг 1 фунт стерлинги (соверенигн) 1821 йилда 
7,322385 грамм, Германиянинг 1 маркаси 1873 йилда 0,385422 грамм, 
Россиянинг 1 рубли 1887 йилда 0,774234 грамм соф олтин қийматини ифода 
этар эди. Валюталарнинг бир бирига нисбатан курсини аниқлаш учун 
уларнинг заминида ётган олтин миқдорлари ўзаро солиштирилар эди. 
Юқоридаги келтирилган маълумотларга асосан Буюк Британиянинг 1 фунт 
стерлинги 18,9984 Германия маркасига (7,322385/0,385422) ёки 9,4576 
Россия рублига (7,322385/0,774234) тенг эди. 

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish