Хv боб ўзгарувчан ток 92-§. Квазистационар токлар



Download 379,88 Kb.
bet1/6
Sana26.06.2022
Hajmi379,88 Kb.
#706527
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
копия


ХV БОБ
ЎЗГАРУВЧАН ТОК
92-§. Квазистационар токлар
Ом қонуни (35.2) ҳамда ундан келиб чиқадитан Кирхгофнинг (36.1) ва (36.2) қонунлари ўзгармас ток учун аниқлантан эди. Лекин улар ўзгариш тезлиги жуда тез бўлмаган ўзгарувчан ток ва кучланишнинг олий қиймати учун тғгрилигича қолади. Электромагнит ғелаёклар занжир бўйлаб ёруғлик тезлигига тенг бўлган улкан тезликда тарқалади. Агар ғалаёнланишни занжирнинг энг узоқ нуқтасига узатиш учун зарур бўлган вакт ичида ток кучи жуда кам ўзгарса у ҳолда ток кучининг овний қиймати занжирнинг бутун кесими бўйлаб амалда бирдай бўлади. Шундай шартларга бўйсунадиган токлар квазистационар токлар дейилади. даврий ўзгарадиган токлар учун квазистационарлик шарти қуйидагича ёзилади:

бу ерда -ўзгариш даври.
Занжир ўлчами тахминан 3 м бўлганда бўлади. Шундай қилиб, тебраниш даври (бу 10º гл (бу чистотага мос келади) бўлгунга қадар бундай занжирдаги токни квазистационар ток дейиш мумкин. Саноат частотасидаги ( ) ток - 100 км узунликдаги занжир учун квазистапиопардир.
Квазистационар токларнинг оний қийматлари Ом қонунига бўйсунади. Бинобарин, бу токлар учун Кирхгоф қоидалари ҳам ўринлидир. Индуктивлик ва сиғимга эга бўлмаган) қаршиликнинг (бундай қаршиликни, одатда актив қаршилик дейилади икки учига
(92.1)
қонун бўйича ўзгарувчи кучланиш берилган бўлсин, бунда кучланишнинг амплитуда қиймати (199-а расм). Квазистационарлюс шарти бажарилганда каршиликдан утаетган ток Он конуни буйича топилади:
(92.2)
Шундай қилиб, ток кучи ва кучланишнинг амплитуда кийматлари орасида ыуйидагича муносабат мавжуд:
(92.3)
А гар ўзгарувчан ток ва кучлапишни векторлар ёрдамида тасвирласак тебранишларда қилингани каби улар орасидаги муносабат инада яққолроқ кўринади (1 том, 68-§ га қ.). Ихтиёрий йуналиш танлаймиз ва бу йуналишни токлар ўқи леб атаймиз (199-б расм). Шу йуналиш буйича узунликдаги ток векторини жойлаштирамиз. Қаралаетган ҳолда ток ва кучланиш синфаз ўзгаргани сабабли кучланиш векторн ҳам тмар ўқи йўналишида бўлади; унинг узунлиги га тенг булади. Ток ёки кучланиш векторларининг йиғиндиси ушбу занжирнинг вектор диаграммасини тошкил қилади.

Download 379,88 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish