Ўзбекистон республикаси қурилиш вазирлиги ўзбекистон республикаси



Download 26,09 Mb.
bet199/210
Sana27.06.2022
Hajmi26,09 Mb.
#708919
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   210
Bog'liq
Пардозбоп ашёлар 31.10.2020

1 6.1-расм. Эзиб ёйиш.
Темирни занглаши ва уни таъмирлаб пардоз бериш усуллари
Темирга ташқи муҳитдан таъсир этувчи зарарли моддалар таъсирида ва унинг юзасида кимёвий ёки электр кимёвий реакция бўлганда бузилиш бошланади. Бу жараённ занглаш деб аталади.

Қурилишда ишлатиладиган темир ва метал ашёларнинг хоссалари ва ишлатилиши ҳақидаги маълумотлар
16.1-жадвал

Ашё

Хомашё ва ишлаб чиқариш жараёнлари

Хоссалари

Ишлатилиши

1

2

3

4

Темир


Тоғ жинси асосан темир оксидидан ташкил топган темир рудани эритиб олинади. Уни таркибидаги углерод миқдорига қараб пўлат (2% гача) ва чўян (2% дан кўп) хосил бўлади.

Темир 232-3390°С ҳароратда эрийди. Оддий пўлат мустаҳкамлиги (Ст3кп, Ст3пс, Ст3Гпс) Rчўз=370-500МПа. Чиниқтирилган углеродли пўлатники эса (М16с, Ст3мост) Rчўз=380МПа. Темирнинг зичлиги 2700 дан 19300 кг/м3 гача. Уларнинг чўзилиши 12-50% га тенг. Rсиқ=90-1100МПа.

Прокат буюмлар, арматуралар, қувур, бино ва кўприк конструкциялари ва х.к. сифатида ишлатилади.

Алюмин


Алюмин рудаси боксид, нефелин, апатит ва алунитларни 660оС да эритиб олинади. Алюмин эритмасига титан, барий ёки цирконий қўшиб кўпик-алюмин олинади. Алюмин эритмасига рангли темир, кремния, мис, магний, рухлар билан қўшилиб дюралюмин олинади.

Зичлиги =100-300кг/м3. Алюминни Rчўз=10МПа, қўшилмали конструкциясибоп алюминни чўзилиш мустаҳкамлиги Rчўз=65МПа. Чўзилиши 20-30%.

Енгил конструкция, деворбоп панел, шипларни пардозлашда ва бошқа қурилиш ишларида қўлланилади.

Темир черепица


Қалинлиги 0,5 мм ли пўлат тахтани томбоп черепица шаклида қолипланади ва юзаси полиэстром, матполиэстром, пуралом, пластизол каби рангли полимер бўёқлар билан пардоз берилади.

Томбоп черепица панели ўлчами 50 дан 800 см (узунлиги) ва 27,5 дан 45 см (эни) бўлади.

Томларни ёпишда ишлатилади.

Мис


Мисли, сулфидли ва оксидланган рудалар 1083оСда эритиб олинади. Мис билан рухни қўшиб эритиб олинган қотишма жез деб аталади. Мисга 10% қалай қўшиб қалай бронзаси олинади.

Rсиқ=250МПа. Rчўз=2,0МПа. Чўзилиши 30-60%. =8,94г/см3. Бронзанинг сиқилишга мустаҳкамлиги Rсиқ=1300МПа.

Рангли темир эритмалари олишда қўшилма, электр симлари сифатида ва том ёпишда ишлатилади.

Темир уни


Ҳар хил аралашмали темир ун холатигача туйилади ва эригунга қадар қиздириб, юқори босимда зичлаб қолиплаб олинган буюмга темир кукунли ёки темир сопол ашёлар дейилади. Таркибида 80% алюмин ва магний оксиди, карбид, нитрит кремниялар бор.

Зичланган темир кукунли буюмнинг ғоваклиги Ғ=40-45%. Унга 2-3% графит қўшилса Ғ=15-30% гача камаяди. Темир-сопол 1200оС гача эримайди.

Чархловчи тошлар, асбоб-ускуналар, электротехника ва шу кабиларда ишлатилади.

16.1-жадвал давоми



1

2

3

4

Рух


Тоғ жинси – сульфитли рух рудани эритиб олинади.

Осон (419оС) эрийди. Зичлиги 7,0 г/см3. Енгил. Оддий ҳароратда мўрт.

Мих, томбоп тунука, болтлар олишда ишлатилади.

Қўрғошин


Сульфит рудадан олинади.

327оС да эрийди. Зичлиги 11,4 г/см3. Rчўз=2,1МПа. Рентген, гамма нурларидан сақлайди.



Темир буюмларини занглашдан сақлашда ишлатилади.

Қалай


Қалай тоши руда тоғ жинсидан олинади.

Юмшоқ, зангламайди. Қаттиқлиги кичик. 232оС да эрийди. Зичлиги 7,2г/см3. Rчўз=3,5-4,5МПа. 40% гача чўзилади.

Темир буюмларини занглашдан сақлашда, пўлатга мисни ёпиштиришда ишлатилади.




Мозаика









Алп сланец

Кедр

Қизил гранит

Шимолий хвоя

Мисли черепица Престиж Антик









Элит

Компакт

Версаль

Зодчий

Мисли черепица Gold









Элит

Компакт

Версаль

Зодчий


Download 26,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   210




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish