Тадқиқотнинг объекти: “Қалмақир” кон бошқармасига қарашли карьерларга кириб ҳаракатланадиган ИТВ шиналари.
Тадқиқотнинг предмети: “Қалмақир” кон бошқармасидаги карьер шароитида ишлашини ҳисобга олиб, ИТВнинг (МАN, ISUZU)шиналари ресурси.
Тадқиқот мақсади: ИТВ Карьер шароитида кисман ишлашни хисобга олиб шиналар юриш масофасини меьерлаш услуби
Тадқиқот вазифалари қуйидагилардан иборат:
Олмалиқ кон-металлургия комбинати (ОКМК) объектларида ИТВ эксплуатация қилинаётган карьер йўл шароитларини таҳлил қилиш;
ИТВ нинг шиналарни ресурсни математик модель орқали назарий аниқлаш;
“ОКМК” объектларидаги карьер шароитида ИТВ шиналарини ейилиш жараёни бўйича тажриба тадқиқотлари ўтказиш;
Карьер шароитини ҳисобга олиб ИТВ шиналарининг юриш масофасини меъёрлаш услубини ишлаб чиқиш.
Тадқиқотда қўлланилган усулларнинг тавсифи: Тадқиқотлар жараёнида математик, статистика таҳлил, математик моделлаштириш, экспериментал тадқиқотлар.
АСОСИЙ ҚИСИМ
Мовзунинг ўрганилганлик ҳолати ва тадқиқот вазифалари
Автомобиль шиналаринг турлари ва тузили
Шиналар йўл нотекисликларидан ҳосил бўлувчи турткиларни бирламчи сўндириш ва ғилдирак билан бирга кузовнинг илгарилама ҳаракатини таъминлаши учун зарурдир. Шиналар қуйидаги кўрсаткичлар бўйича турларга бўлинади.
Вазифаси бўйича:
|
Зичлаш усули бўйича:
|
конструкцияси бўйича:
|
Профили бўйича:
|
енгил автомобиллар учун;
юк автомобиллари учун;
ўтағон автомобиллар учун.
|
камерали;
камерасиз.
|
диагонал;
радиал.
|
оддий профилли;
кенг профилли;
паст профилли;
жуда паст профилли;
аркасимон;
пневмокаток.
|
Шиналар вазифаси бўйича енгил, юк ва юқори ўтағонликка эга турларига бўлинади. Бу шиналар асосан бир–биридан конструктив ўлчамларининг ҳар–хиллиги, конструктив қисмла-рининг бадастирлиги, шина протектори расмининг майда–йириклиги билан фарқ килади.
Шинани зичлаш усули бўйича камерали ва камерасиз турларга бўлинади. Бу шиналарнинг ўзига хос конструктив хусусиятлари бўлиб, ҳаракат хавфсизлигини таъминлаш ва маблағ тежамкорлиги талабларидан келиб чиққандир.
а) камерали; б) камерасиз.
1-шина протектори; 2-ёстиқ қатлам; 3-каркас; 4,5-ён томон; 6-ўзак;
7-ободлентаси; 8-вентил; 9-покришка; 10-камера; 11-ҳаво ўтказмайдиган резина қатлами; 12-зичлагич шайба
Конструкцияси бўйича корд иплари диагонал ва радиал жойлашган бўлиши мумкин. Буни шина русумида "Р" (радиал) ҳарфи билан белгиланади.
Диагонал (а) ва радиал (б) шиналар конструкцияси:
1-борт; 2-борт сими; 3-каркас; 4-брекер; 5-ён томон; 6-протектор.
Профили бўйича шиналарнинг оддий, кенг, паст, жуда паст, аркасимон профилли турлари мавжуддир. Кейинги вақтда шина профилининг нисбий баландлигининг пасайиши, ҳамда энининг ортиб бориши ривож топмокда. Асосий мақсад, транспорт воситасининг турғунлигини яхшилаш ва ўтағонлигинн орттиришдир. Оддий профилли шина учун Н/В (Н–шина профилининг баландлиги, В-эни) 0,89-0,9 бўлса, бу нисбат пневмокатоклар учун 0,25-0,39 га тенгдир. Кўриниб турибдики, шина профилининг ўзгариши унинг йўл билан контакт юзасини орттиради, натижада автомобилнинг турғунлиги ва таянч ўтағонлигига ижобий таъсир этади.
Шинанинг конструктив элементлари ва асосий ўлчамлари:
D-ташқи диаметр; Н-шина профилининг баландлиги; В- шина профилининг эни; d-ғилдирак ободининг диаметри;1-каркас; 2-брекер;
3-протектор; 4-ён томон; 5-борт; 6-борт сими; 7-тўлдирувчи шнур.
Do'stlaringiz bilan baham: |