Ўзбекистон республикаси transport вазирлиги



Download 8,27 Mb.
bet6/15
Sana14.07.2022
Hajmi8,27 Mb.
#801755
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
нарзиев жавохир (3) baratov ikrom

Тадқиқотнинг объекти: “Қалмақир” кон бошқармасига қарашли карьерларга кириб ҳаракатланадиган ИТВ шиналари.
Тадқиқотнинг предмети: “Қалмақир” кон бошқармасидаги карьер шароитида ишлашини ҳисобга олиб, ИТВнинг (МАN, ISUZU)шиналари ресурси.
Тадқиқот мақсади: ИТВ Карьер шароитида кисман ишлашни хисобга олиб шиналар юриш масофасини меьерлаш услуби
Тадқиқот вазифалари қуйидагилардан иборат:

  • Олмалиқ кон-металлургия комбинати (ОКМК) объектларида ИТВ эксплуатация қилинаётган карьер йўл шароитларини таҳлил қилиш;

  • ИТВ нинг шиналарни ресурсни математик модель орқали назарий аниқлаш;

  • “ОКМК” объектларидаги карьер шароитида ИТВ шиналарини ейилиш жараёни бўйича тажриба тадқиқотлари ўтказиш;

  • Карьер шароитини ҳисобга олиб ИТВ шиналарининг юриш масофасини меъёрлаш услубини ишлаб чиқиш.

Тадқиқотда қўлланилган усулларнинг тавсифи: Тадқиқотлар жараёнида математик, статистика таҳлил, математик моделлаштириш, экспериментал тадқиқотлар.
АСОСИЙ ҚИСИМ

  1. Мовзунинг ўрганилганлик ҳолати ва тадқиқот вазифалари

    1. Автомобиль шиналаринг турлари ва тузили

Шиналар йўл нотекисликларидан ҳосил бўлувчи турткиларни бирламчи сўндириш ва ғилдирак билан бирга кузовнинг илгарилама ҳаракатини таъминлаши учун зарурдир. Шиналар қуйидаги кўрсаткичлар бўйича турларга бўлинади.

Вазифаси бўйича:

Зичлаш усули бўйича:

конструкцияси бўйича:

Профили бўйича:

енгил автомобиллар учун;
юк автомобиллари учун;
ўтағон автомобиллар учун.

камерали;
камерасиз.

диагонал;
радиал.

оддий профилли;
кенг профилли;
паст профилли;
жуда паст профилли;
аркасимон;
пневмокаток.

Шиналар вазифаси бўйича енгил, юк ва юқори ўтағонликка эга турларига бўлинади. Бу шиналар асосан бир–биридан конструктив ўлчамларининг ҳар–хиллиги, конструктив қисмла-рининг бадастирлиги, шина протектори расмининг майда–йириклиги билан фарқ килади.


Шинани зичлаш усули бўйича камерали ва камерасиз турларга бўлинади. Бу шиналарнинг ўзига хос конструктив хусусиятлари бўлиб, ҳаракат хавфсизлигини таъминлаш ва маблағ тежамкорлиги талабларидан келиб чиққандир.

а) камерали; б) камерасиз.
1-шина протектори; 2-ёстиқ қатлам; 3-каркас; 4,5-ён томон; 6-ўзак;
7-ободлентаси; 8-вентил; 9-покришка; 10-камера; 11-ҳаво ўтказмайдиган резина қатлами; 12-зичлагич шайба
Конструкцияси бўйича корд иплари диагонал ва радиал жойлашган бўлиши мумкин. Буни шина русумида "Р" (радиал) ҳарфи билан белгиланади.

Диагонал (а) ва радиал (б) шиналар конструкцияси:
1-борт; 2-борт сими; 3-каркас; 4-брекер; 5-ён томон; 6-протектор.

Профили бўйича шиналарнинг оддий, кенг, паст, жуда паст, аркасимон профилли турлари мавжуддир. Кейинги вақтда шина профилининг нисбий баландлигининг пасайиши, ҳамда энининг ортиб бориши ривож топмокда. Асосий мақсад, транспорт воситасининг турғунлигини яхшилаш ва ўтағонлигинн орттиришдир. Оддий профилли шина учун Н/В (Н–шина профилининг баландлиги, В-эни) 0,89-0,9 бўлса, бу нисбат пневмокатоклар учун 0,25-0,39 га тенгдир. Кўриниб турибдики, шина профилининг ўзгариши унинг йўл билан контакт юзасини орттиради, натижада автомобилнинг турғунлиги ва таянч ўтағонлигига ижобий таъсир этади.



Шинанинг конструктив элементлари ва асосий ўлчамлари:
D-ташқи диаметр; Н-шина профилининг баландлиги; В- шина профилининг эни; d-ғилдирак ободининг диаметри;1-каркас; 2-брекер;
3-протектор; 4-ён томон; 5-борт; 6-борт сими; 7-тўлдирувчи шнур.



Download 8,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish