Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкет тиббиёт академияси


Иссиклик алмашининши болаларда узига хос туе олади



Download 107,83 Kb.
bet4/14
Sana22.02.2022
Hajmi107,83 Kb.
#104211
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
02.Иситма синдроми

Иссиклик алмашининши болаларда узига хос туе олади. Чакалокларда терморегуляцияни асосий узига хос жараенлари куйидагилар:
1) иссиклик хосил булишидан иссиклик ажралиш куп булади.

  1. иситиб утказишда иссиклик ажралишни чегаралаши, совуганда иссиклик хосил булишини купайиши.

  2. типик иситма реакциясини бера олмаслигидипоталамусни лейкоцитлар пирогенларга сезгирлигини пастлиги.

2-3 ешдагина циркад ритм хосил булади (тана хароратини кун давомида иккиланиб туриш).
Даража буйича тана харорати:
субфебрил (38 С гача)
паст фебрил(38,1-39 С гача))
юкори фебрил (39,1 С + юкори) гкнперпирексик (41 С ) Истимани куйидаги турлари фаркланади.

  1. Доимий, тана харорати (39-40') куну тун бир неча кун ёки хафта сакланади. Кун давомида иссикланиш 1'дан ошмайди (пневмзния, псевдотуберкулёз, корин тиф ва бошкалар...)

  2. Интермитрловчи иситма - кун давомида юкори ёки нормал тана харорати. Иситма ёки эрталаб ёки кечкурун булади. куйида иситма интермитрловчи, инфекцион, ревматизм, артрит, СКВ ва бошкалар.




  1. Ремитрловчи - кун давомида иссикликни 1-1,5'С иккиланиш мумкин, нормал нуктага тушмай. Бутип инфеция кексаларда булади.

  2. Гектик иситма - кун давомида иссикликнингЗ' да узгариши. Бунда тана харорати тез кутарилиши ва метиктушиши кузатилади. Бу холат суткасига 2-3 маротаба такрорланиши мумкин.' Сектик холатлар учун хос.

  3. Кайтар иситма - 2-7 кун давомида иситма хуружларини нормал тана харорати билан алмашиниб, галма-гал келади. Безгак хамда иммунопотологик касалликларга хос.

  4. Тулкинсимон (ундумирланувчи) тана хароратини аста-секин кутарилиб тушишига айланади.

  5. Гипериксия -тана хароратини 41'С гача кутарилиши калтираш билан намоён булади. Асосан 3 ёшгача булган болаларда МНС зараланиши белгилари булади, купинча талваса билан ёндош келади (огир таксикоз, болаларда уткир вирусли инфеция).

Иситмани куйидаги турлари хам мавжуд;
- Сусайиб борувчи

  • Рецидивланувчи

  • Нотугри -Извращенный.

Аъзо ва тизимладаги узгаришлар
Кон айланиш тизими - ЮКС тезланиши ( хар ГС тана хароратини кутарилишига пульс сонини 8-10тага тезлашиши), минутдаги хажмни ортиши, АКБни кутарилиши кейинчалик тушиши билан, тахикардия белгилари намоён булади. МНС-иситманинг бошлангич даврларида пустлок тормозланиш белгилари; холсизлик, бош огриги , шартли рефлексларнингтормозланиши, уйкусизликдир.
МНС- функционал узгаришлари хам кузатилиши мумкин: - Хотирани хиралашиши, алахсираш, голлюцинациялар, талвасалар.
Ташки нафас: НОС тезлашиши (хар бир градусда 4мартага минутига ортиши), нафас чукурлигини сусайиши.
Овкат хазм килиш тизими: Иштаха йуклиги ошкозон сукининг кислоталигининг камайиши хамда мотор ва ферментатив фаоллигининг пасайиши.
Сув электролит алмашинуви: Иситма, бошлангич даврларида диурезнинг ортиши иккинчи боскичда диурез чегараланиши (альдестерон ва диуретин гармон синдезининг ортиши) Зчи даврда хлоридлар ажралишини ортиши, колланс хавфи кузатилади. Натрий ва калийни тер билан куп микдорда ажралиши мушаклар спазмига диареяга ва холсизликка олиб келади.
Иситма -хомилани усишини ва ривожланишини бузиши мумкин. Фибрил талвасалар 3-7 % болаларда , б ойликдан 5 ёшгача булганларда ривожланади.

Download 107,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish