Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти


Люминесценцияланувчи индикаторлар



Download 0,83 Mb.
bet91/146
Sana23.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#157940
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   146
Bog'liq
Fizik usullar

Люминесценцияланувчи индикаторлар

Индикатор

рН-ўтиши

Ранги

Салицил кислота

3,0-3.5

Рангсиз тўқ кўк

Флуорисцент

3,8-6,1

Рангсиз яшил

Дихлофлуоресцент

4.0-6,0

Рангсиз яшил

Акридин

4,8-5.0

Яшил оч пушти

Хроматроп кислота

6,0-7.0

Рангсиз кўк

Магний 8-оксихинолин

7.0-7,2

Рангсиз тилли сариқ

Кумар кислота

7,2-9.0

Рангсиз яшил

Акридин зарғалдоқ

8,4-10,4

Рангсиз сарғиш яшил

Люминесценцияланувчи индикаторларни қўллаб титрлаш
Люминесценцияланувчи индикаиторларнинг оддий индикаторлардан фарқи шундаки, улар хира ва рангли эритмалар таҳлилида ишлатилса нур таъсиридан ва рН-муҳит ўзгариши асосида ранги аниқланади. Бунда оддий индикатор ўтиш ранги сезилмаса ҳам, люминесценцияланувчи индикаторнинг нурланиши эса яққол кўзга ташланади. Люминесценцияланувчи индикаторлар нейтралланиш, комплекс ҳосил қилиш, оксидланиш -қайтарилиш реакцияларида ҳам ишлатилиши мумкин.
Люминесцент хроматография
Люминесцент хроматография хроматографик ва люминесцент усулларининг ўзаро бирга қўлланилишига асосланган. Бунда битта хроматограммада текширилувчи аралашмадаги қатор компонентларни бир универсал реагент қўллаб аниқлаш мумкин бўлади. Кўп моддалар тоза холда люминесценцияланмаса ҳам адсорбцияланган холатда хроматографик холатда люминесценцияланиши мумкин. Масалан: целлюлоза қоғозида аминокислоталар люминисценцияланиш хусусиятига эга.
Люминисценциянинг сўниши
Турли омиллар таъсирида модда чиқарадиган шуланинг интенсивлиги камяди. Бундай ходисага люминисценциянинг сўниши дейилади. Эритмалар концентрациялари ошганда люминисценция олдин ошади, муайян қийматдан сўнг тўғри чизиқли ошиш кузатилади, катта концентрацияларда эса у кескин камаяди. Бундай хол люминисценциянинг концентрацион сўниши дейилади. Люминисценция икки турга ажралади: люминисценция сўнишининг биринчи турига хатто молекулалар қўзғатилмаган холатда бўлганда ҳам унинг ички қайта гурухланиши киради. Бундай холда люминисценциянинг сўниши шулаланишининг давомийлиги билан боғлиқ бўлмасдан, у киёвий реакциялар натижасида шулаланувчи модданинг шулаланмайдиган моддага айланиши билан боғлиқ. Бунда ютилиш ва люминисценция спектрларининг ўзгаришини кўрилади. Люминисценциянинг иккинчи тур сўнишида ютилиш ва люминисценция спектрлари ўзгармайди. Иккинчи тур сўниш ташқи таъсирлар оқибатида янги модда ҳосил бўлиши билан юзага келади. Кўпчилик холларда люминесценция сўнишининг сабаблари маълум эмас. Люминесценциянинг сўниши концентрациядан ташқари, харорат, рН ва бошқалар таъсир қилиши мумкин.
Хемилюминесенция. Кимёвий реакция энергияси натижасида молекула ва атомларнинг шуланиш ходисасига хемилюминесценция дейилади. Кўпгина экзотермик реакцияларда иссиқлик энергияси билан бир қаторда ёруғлик энергияси ҳам ажралади. Бу ходисага хемилюминесцент аниқлашнинг негизига қўйилган. Ажраладиган энергия 170к Ж/мол дан бўлганда хемилюминесценция кузатилади. Хемилюминесцент реакцияни схематик тарзда қуйидагича тасвирлаш мумкин.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish