Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тиббий таълим ривожлагтириш маркази тошкент тиббиёт академияси



Download 19,72 Mb.
bet24/36
Sana28.03.2022
Hajmi19,72 Mb.
#513614
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   36
Bog'liq
1 кисм Умумий Патологик анатомия

Макропрепаратлар



1. Аортадаги тромб (деворидаги). Аортанинг интимаси нотекис, оқимтир пилакчаларни кўриш мумкин, баъзилари эзилган. Деворида юзаси гофреланган, нотекис, хира, кулранг-қизғиш массалар бор. Массалар деворга мустаҳкам бирикганлар. Тромбда интимага бирикган бошчаси, танаси ва думини ажратиш мумкин. Томир деворининг шикастланиши тромб пайдо бўлишининг маҳаллий омилларидан биридир. Гофреланган юзаси ва унинг томир деворига қаттиқ бирикиши тромбни ўлгандан кейинги қон ивишидвн фарқлашга ёрдам беради.





2. Паст оёқлар веналарининг варикозли кенгайиши. Веналар нотекис кенгайганлар, уйишганлар.









3.Ўпка артериясиниг тромбоэмболияси. Ўпка поясида қуруқлашган чувалчангсимон қизил-кулранг моддалар кўринади, улар эркин жойлашган бўлиб қон томирнинг интимаси билан қовушмаганлар. Асосий поя ва йирик томирларининг шохланишларидаги тромбоэмболияда пульмонокоронар рефлекс билан боғлиқ тўсатдан ўлим ҳолати юзага келади. Энг кенг тарқалган тромбларнинг манбаъси оёқ веналаридаги, кичик таз клетчаткасидаги, бавосил тугунчаларидагилардир.









4. Эмболали йирингли нефрит. Буйрак ҳажми ўртача кенгайган. Мия ва пўстлоқ қобиғида бирталай сарғиш-кулранг ўчоқлар кўзга ташланади. (йирингли яллиғланишнинг ўчоқлари, апостемалар). Уларнинг баъзилари қизғиш тасмалар билан ўралган. Бу ўзгаришлар микробли эмболияда яққол тарқалган йирингли инфекциянинг септикопиемиясидан дарак беради.











5. Жигардаги саратон метастазлари. Жигар тўқимасида бирталай думалоқ саратон тўқимасининг яққол чегараланган бўлаклари кўзга ташланади. Метастазланиш негизида тўқимали (ҳужайрали) эмболия ётади.









6. Талоқнинг ишемияли инфаркти – талоқ тўқимасида қаттиқлашган учбурчак некрознинг ўчоқлари кўзга ташланиб туради. Инфарктнинг асоси капсулага қаратилган, некрознинг жойлари капсуладан бўртиб туради. Инфаркт жойидаги капсулада дағал, фиброзли қолдиқлар кўзга ташланади.









7. Ишемик геморрагик гултожли миокард инфаркти. Чап қоринча олд деворидаги соҳасида нотўғри шаклдаги,кесилганда тушиб қоладиган сариқ атрофида тим-қизил жиякли соҳа кўзга ташланади.









8. Ўпканинг геморрагик инфаркти. Ўпка тўқимасида учбурчак шаклидаги асоси плеврага қаратилган инфаркт. Плевра тепасидаги инфаркт соҳасида фибриноз қолдиқлар бор. Плевра дағал. Инфарктнинг асоси ўпка илдизига қаратилган, инфаркт чўққисида тромб билан тўлган қон томири кўзга ташланади.




Download 19,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish