Ўзбeкистoн рeспубликaси oлий вa ўртa мaxсус тaълим вaзирлиги тoшкeнт aрxитeктурa қурилиш институти


Рис. 5.35. Оқимни бурилиш жойдаги структураси



Download 3,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/49
Sana29.05.2022
Hajmi3,15 Mb.
#619111
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   49
Bog'liq
Cув таъминоти II

Рис. 5.35. Оқимни бурилиш жойдаги структураси.
а - режа; б - ирмоқ қирқими. 


62 
Рис. 5.36. Плесовая лощина, перекат и береговая отмель (побочень) 
1 - плесовая лощина; 2 - побочень; 3 - перекат 
Перекатда кўндаланг циркуляцияни тинчланиши юз беради ва бунинг 
натижасида оқимнинг харакатланиш хусусияти камаяди. Бунда нанослар тубга 
чўкади, оқим чуқурлиги камаяди, ирмоқ кенглиги эса ортади. Чўкиндилар ирмоқ
оқимининг юқори қисмидан қуйисига қараб ҳаракатланади (5.38-Расм). 
Перекатдаги нанослар тўплами шу йўналиш бўйича аксарият ҳолларда ирмоқ 
ўртасида, тубнинг кўтарилган жойиди – тубнинг кўмилган ҳаракатчан тепалиги 
ёки ҳатто оролча ҳосил бўлиши мумкин бўлган жойида ўрнатилади. Оқимнинг 
меандрик шакли кўпроқ даражада кичикроқ қияликка эга (тахминан 0,0001) 
кичик ва ўртача дарёларга хос, катта дарёларга кучсиз эгрилик мосдир. Тўла сув 
ва тошқин сув сарфлари оқими ўтганда ҳам кўндаланг циркуляция ҳосил бўлади 
(5.39-Расм). Циркуляция характери сатҳларнинг кўтарилишида, оқимнинг 
стерженли қисмида чуқурликнинг ва оқим тезлигининг тез ортиши билан 
тушунтирилади; шунингдек улар сатҳларнинг пасайишида, тез камаяди 
Натижада, сув сатҳининг кўтарилишида, перекатлар ўсади, тушишида – эса 
сокинлашди.


63 
 
Рис. 5.37. Оқим ҳаракатланиш йўналишлари ривожланиши стадияларини 
кетма-кетлиги. 
1, 2, 3, 4. 5, 6 и 7 – ривожланиш стадиялари; 8 – ювилаётган қирғоқ;
 
9 - 
плесовая лощина (ораси бўш жой); 10 - перекат 
Расм. 5.38. Чўкиндиларни 
дарё 
тубида 
харакатланиши
Расм. 5.39. Сув кўпайган (а) ва 
камайган (б) пайтдаги сувнинг 
кўндаланг циркуляцияси
Сув олишда тўсқинлиқ қилувчи, сув ичида муз ҳосил бўлиши ҳавонинг 
ўртача кунлик ҳарорати манфий бўлганда бошланади, унда дарёдаги сув 
ҳарорати 0 °С га яқин қийматларга етади. Оқимнинг янада совиши юпқа очиқ 
сув қатламнинг

= -0,005... -0,02 °С гача совишига олиб келади. Бунда муз 
кристалларининг ҳосил бўлиши - турбулент аралаштириш натижасида сув 


64 
қатламида ва кристаллашув марказларининг мавжуд бўлса (қумчалар, муз 
кристаллари) сув юзасида ва тубнинг нотекис жойларида муз кристаллари ҳосил 
бўлади. Ғовакли тузилишга эга туб музини қалинлиги шағалли ирмоқда 0,6 м га 
ва тошли тубда 1,5 м га етиши мумкин. Плесда айрим ва камроқ муз 
йиғиндилари кузатилса, катта тезликдаги оқимга эга перекатда эса – туб музи 
яхлит бўлиши кузатилиши мумкин. 
Майда қумли тубда, қотиб қолган қум зарраларига эга муз кристаллари сув 
сиртига сузиб чиқади, у қум қўшимчали музли аралашма “шугу” ҳосил қилади. 
Сувга кўмилган қабул қилувчиларнинг тешиклари олдида бундай муз йиғилмаси 
музли девор ҳосил қилиб, зичлашади, тешиклар беркилиб, айрим ҳолларда 
панжараларнинг ва ҳатто сув қабул қилувчиларнинг бузилишига олиб келади. 
Чуқурликдаги келувчи иссиқ оқим туб музини эритиб, юқорига сузиб 
чиқишига сабаб бўлади, улар сув ичидаги сузувчи муз тўпламини– шугани ҳосил 
қилади. Аввал у кичикроқ хажмда ҳаракатланади, сўнгра йиғилиб муз 
тўпламларидан гиламларни ҳосил қилади. Музлаш даври йиғилган муз 
гиламларининг қирғоқ билан музлашидан бошланади. Музлаш билан сувнинг 
совуши ва сув ичида муз ҳосил бўлиши тўхтайди. Кам тезликка эга 
v < 
V
K
,
1

0,4...0,5 м/с
оқимли дарёларда, музлаш, сув ичида сезилмас миқдорда муз ҳосил 
бўлиши билан муз қатлами вужудга келади. Оқимнинг 
v > v
к
,
2
тезлигида 
(А.С.Образовский бўйича 

Download 3,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish