Ўзбeкистoн рeспубликaси oлий вa ўртa мaxсус тaълим вaзирлиги тoшкeнт aрxитeктурa қурилиш институти


-маруза. СУВ ОЛИШНИНГ ТАБИИЙ ШАРОИТЛАРИ



Download 3,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/49
Sana29.05.2022
Hajmi3,15 Mb.
#619111
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   49
Bog'liq
Cув таъминоти II

9-маруза. СУВ ОЛИШНИНГ ТАБИИЙ ШАРОИТЛАРИ
Режа: 
1.
Сув қабул қилувчининг ювилиши ва бузилиши. 
2.
Сувнинг бурулиш жойдаги харакатланиши. 
 
Сув олиш иншоотлари ишидаги қийинчиликлар қуйидаги ҳолатларда: сув 
қабул қилувчиларни чўкмалар билан бекилишида; сув қабул қилувчиларнинг 
жойлашган жойидан чўкмаларни ажратишда; дарё ирмоғининг қайта 
шаклланиши натижасида, унинг иншоотдан узоқлашишида; сув оқими ва 
тўлқинланиши билан сув қабул қилувчининг ювилиши ва бузилишида; сув 
қабул қилувчининг муз таъсирида тиқилиб қолишлар ва муз бўлаклари билан 
ёпилиб қолишлар ва бузилишида; панжаранинг сув ўтлари, шуганинг йиғилиши 
билан беркилиши ёки панжаранинг музлаши натижасида ҳосил бўлади. 


61 
Наносларнинг дарё оқими билан кўчиши бир жиойлардаги оқимнинг ювилиши 
ва бошқа жойларда эса наносларнинг туриб қолишига боғлиқ. Дарё 
оқимларининг тузилмавий механизмида, кўндаланг циркуляцион оқимлар – 
оқим шакллантирувчи ўрамалар, нанослар ҳаракати ва сузувчи жисмлар, муз ва 
шугалар хусусиятларини белгилайди. Режада дарё ўзани нотекис шаклларга эга 
бўлади ва қирғоқ бўйлаб чуқур қисмлар – плес ва майда перекатларнинг галма-
гал келиши билан характерланади. Резервуар шаклидаги қисмлар ирмоқнинг 
бурилган қисмларига, перекатлар эса – қарама-қарши йўналишдаги бурилишлар 
билан бирлаштирувчи қисмларга мос келади. 
Сувнинг бурулиш жойдаги харакатланишида марказдан қочма куч 
таъсирида сув юзаси эгилиши ҳосил бўлади. Кам лойқаликка эга юзада 
жойлашган сув оқими чиқиб турган қирғоққа урилиб уни тубига қараб бурилади 
ва уни ювади, бунда қирғоқ тубида чуқурлик шаклланади, у сув қабул 
қилувчини жойлаштириш учун катта қизиқиш уйғотади (5.35-Расм). Тубдаги 
оқимлар нанослар билан тўйинади ва қабариқли қирғоқ юзасига чиқиб, бу ерда 
ўз тезлигининг бир қисмини йўқотади ва ёнбош деб номланувчи саёзлик ҳосил 
қилади (5.36-Расм). Ҳосил бўлувчи винтли оқим кўндаланг циркуляция 
дейилади. Ботиқ қирғоқни ювиш ва қабариқ қирғоқни ўсиши натижасида, дарё 
қирғоғининг қабариқ жойи ривожланиши ваоқимнм кўчиши юз беради (5.37-
Расм). 
ми

Download 3,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish