Ўзбeкистoн рeспубликaси oлий вa ўртa мaxсус тaълим вaзирлиги тoшкeнт aрxитeктурa қурилиш институти



Download 3,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/49
Sana29.05.2022
Hajmi3,15 Mb.
#619111
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   49
Bog'liq
Cув таъминоти II

В
А
l
q
В
А
l
A
z
q
В
В
В
В





2
/
/
1
4
/
1
2
/
1
2
(5.9)
бу ерда:
 
q
– қудуқнинг чегаравий дебити (

= 2 
9пкт/R). 
 
Шундай қилиб, тизимнинг маълум бир параметрларида (5.9) формула бўйича 
қудуқ дебити (насоснинг узатиши)
Q
ни билиб , 
в
h

ва насос ҳосил қилиши зарур 
бўлган босим 
Н
ни ҳисоблаб топиш мураккаб эмас. 
Қудуқдан сувни сифонли тортиш схемаси учун ҳам масала шунга ўхшаб 
ечилади (5.16-Расмга қаранг). Бу ерда қуйидаги тенгликни ёзиш мумкин: 
h
ст

S
= z
0

в
h

(5.10) 
бу ерда: 
 
h
ст
- жинсларнинг сувли қатлами қуввати ёки статик горизонт 
белгиси; 
z
о
- резервуардаги сув сатҳи чуқурлиги. 
Қуйидагини топамиз: 
Q = 
в
в
ст
в
в
A
l
q
h
z
A
l
q
2
/
1
)
(
4
/
1
0



(5.11) 
Q
ни билган ҳолда 
S

в
h

ларни аниқлаш мумкин бўлади ва бу қийматлар 
бўйича тизимда қандай вакуум талаб қилинишини лозимлиги аниқланади.. 
Қудуқлардан сувни узатиш тизимини ҳисоблаш. Сувни кўтариш ускунаси иш 
режимини танлаш ва бошқариш.
5.17-Расмда битта йиғма сув тармоқга ишловчи қудуқларнинг чизиқли қатори 
кўринишидаги сув олиш иншоотининг оддий схемаси кўрсатилган. Ихтиёрий 
п
-
қудуқдан берилган белгидаги 
Q
n
миқдордаги сувни узатиш учун талаб қилинувчи 
босим қуйидагини ташкил қилади: 
n
n
n
H
S
z
H







32 
бу ерда:
S
n

ихтиёрий n-қудуқдаги сув сатҳининг пасайиши, қолган 
қудуқларнинг ишлашини ҳисобга олиб аниқланади; 

Н
п
 

n-қудуқдан сув йиғиш нуқтасигача тармоқдаги босим 
йўқолиши.
Босим йўқолиши: 
2
1
0
0
2
1
1
1
1
1

















 







N
j
j
n
i
N
j
n
j
j
j
i
n
Q
A
L
Q
Q
A
l
H
,
(5.12)
бу ерда: l - 
қудуқлар орасидаги масофа; 
A
i

қудуқлар 
орасидаги 
ҳудудларда 
сув 
тармоғининг 
солиштирма қаршилиги;
L
o
 
- биринчи қудуқдан резервуаргача бўлган масофа;
A
о

шу ҳудуддаги сув тармоғининг солиштирма қаршилиги;
Q
j

қудуқлар узатаётган сув миқдори. 
Қудуқларда турли маркадаги насослар ўрнатилиши мумкин. Шунинг учун, 
N
таномаълум катталикларини ҳисоблаш учун 
Q
п
нинг дастлабки тенгламалар 
тизими қуйидаги кўринишда бўлади: 
n
n
n
n
n
n
H
z
A
H
S
Q
B







)
(
(5.13) 
n
= 1,2,3,…
 N

 
учун. 
Чизиқли бўлмаган тенгламалар тизими (5.13) ечими кетма-кет яқинлаштириш 
усули билан қидирилади. Биринчи яқинлашув сифатида, 
Q n
=
Q
/
N
(бу ерда:
Q
– сув 
олиш иншоотининг лойиҳа бўйича қуввати)
 
ни қабул қилиш ва бу қийматларни 
тенгламага қўйиб, 
n
h

(бу ерда: 
n
h

- ҳар бир 
N
тенглама бўйича босим йўқолишини 
номутаносиблиги, 
n
Q
нинг қабул қилинган қийматлари тенгламалар тизимини 
қониқтирмаганлиги сабабли келиб чиқади) қийматларни топиш мумкин.
Рис. 5.17. 
Қудуқларнинг чизиқли қаторини йиғма сув тармоғига бирлаштириш 
схемаси


33 
Агарда қуйидаги шарт



n
h
бўлса 
(5.14) 
бу ерда:

- ечимнинг белгиланган аниқлиги, бажарилмаса, у ҳолда 
Q
п
қийматни 
n
Q

қийматга ўзгартириш керак. 
Ҳар бир 
п
-тенглама учун тузатиш сарфи 
n
Q

тахминан қуйидаги формула бўйича 
ҳисобланиши мумкин: 






































1
1
2
1
0
0
1
1
1
2
/
5
.
0
n
i
n
N
j
j
N
j
n
j
j
j
i
n
n
n
n
km
R
Q
A
L
Q
Q
A
l
Q
B
h
Q


ва 
n
h

номутаносиблик, мос келувчи (+) ёки (-) ишора билан қабул қилинади. 
Кетма-кет яқинлаштириш жараёнида 
Q
n
нинг (5.14) шартни бажарувчи 
қийматлари топилганда, (5.13) тенгламалар тизими ечилган ҳисобланади. Сўнгра 
n
S
қуйидаги формула бўйича ҳисобланади: 
(5.16)
 
бу ерда:
индекс 
▼ 
 
йиғиндидан j = 
п
аъзо чиқарилганини кўрсатади; 
 
R

n
 
-
сатҳнинг пасайиши аниқланаётган қудуқнинг гидравлик 
қаршилиги,

j
R
-
Кўрилаётган қудуққа таъсир кўрсатувчи қудуқнинг 
гидравлик қаршилиги. 
Бундан ташқари, насос босимлари: 
H
п
= z + S
п

п
H

(5.17) 
ҳамда тармоқ бўйича йўқотилаётган босим ва ҳисобий сарф миқдори
аниқланади. 
Текширув ҳисоб-китоби натижасида топилган 
Q
j
 
ва 
S
j
қийматлар қуйидаги 
чекловларни қондирмаслиги мумкин: 
Q
Q
N
j
j



1
; S
j

S
доп
; Q
min
max
Q
Q
j


(5.18) 
бу ерда:
Q
min
Q
max
- қудуқда ўрнатилган насосларнинг мос равишда минимал ва 
максимал сарфлари. 
Бу ҳолатда, иккинчи ва учинчи шарт (5.18) бажарилмаган қудуқлардаги 
насосларни алмаштириш, ёки эксплуатациянинг талаб қилинган режимида 


jn
n
j
j
n
n
n
n
R
km
Q
R
km
Q
S








1
2
2





34 
ишлашга созлаш зарур бўлади. Бунинг учун, сув олиш иншоотлари ҳисоб-китоби 
қуйидаги тартибда ўтказилади. Аввал сув олиш иншоотларининг гидрогеологик 
ҳисоб-китоблари бажарилади. Бунда, қандай масала (сув олиш иншоотининг 
максимал ёки берилган қувватини таъминлаш) қўйилишига кўра, талаб этилган 
ҳисоб-китоблар ўтказилади: 
а) сув олиш қудуқларининг 
S
j

S
доп
режимда ишлашида. 
б) 
Q
j
=const
режимда ва 
доп
N
j
j
Q
Q



1
шартга риоя қилган ҳолда сув олиш 
қудуқларининг ишида.
в) агарда айрим қудуқлар бўйича 
S
j

S
доп
шарт, қолганлари бўйича эса 
Q
j

const шартнинг бажарилишини таъминлаш талаб қилинса, 
а
ва 
б 
ҳолатлардан 
аралаш фойдаланишда. 
Гидрогеологик ҳисоб-китоблар натижасида, ишлаётган, 
S
j
=
S
доп
, ва
Q
const
j

режимда ишлаётган қудуқларда, 
Q
j
катталиклар аниқланади. 
Гидрогеологик ҳисоб-китоблар тугатилгач, қудуқлардан сув олиш 
тизимларининг гидравлик ҳисоб-китоби ўтказилади, унинг натижасида тармоқ 
линияларида босим ва сув йўқотишлари, ҳамда қудуқларнинг умумий сув 
тармоқларга бирлашиш нуқталаридаги эркин босимлар аниқланади.
Қудуқларда сув сатҳи ва босимлар пасайишининг аниқланган қийматлари 
бўйича, талаб қилинган босимлар ҳисобланади ва насослар танланади (зарурият 
туғилганда эса, уларни ҳар бир қудуқдан сувни берилган қийматда узатиш учун 
созланади ҳам).
Бундай 
кетма-кетликда 
ҳисоб-китобларни 
бажариш 
натижасида, 
қудуқлардан сув олиш ускунасининг самарадорлиги мўлжалланган иш 
режимига мос аниқликда бўлади. Бундай масалаларни ечишда, ЭҲМ дан 
фойдаланиш лозим. 

Download 3,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish