Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги



Download 3,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet150/189
Sana06.07.2022
Hajmi3,39 Mb.
#745070
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   189
Bog'liq
Q.x.iqtisodiyoti darslik Murtazayev

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


326 
2-жадвал 
Ўзбекистонда асосий чорва молларининг даврлар бўйича динамикаси (1 январ ҳолатига, минг бош
)* 
Чорва турлари 
Йиллар 
2006 
2007 
2008 
2009 
2010 
2011 
2012 
2013 
2014 
2015 
Барча тоифадаги хўжаликлар 
1.Йирик шохли қорамоллар 
6571,4 
7044,6 
7457,9 
8026,3 
8510,7 
9094,7 
9642,7 
10141,3 10607,3 10995,2 
шу жумладан сигирлар 
2821,3 
2982,5 
3124,9 
3327,1 
3535,7 
3758,1 
3878,4 
3935,0 
4020,6 
4084,3 
2.Қўй ва эчкилар 
11351,9 12016,2 12635,6 
13523,3 
14432,6 
15340,9 
16189,0 
17128,8 17717,6 18438,9 
3.Чўчқалар 
86,9 
93,1 
96,2 
97,8 
96,5 
100,0 
96,8 
95,2 
92,7 
87,8 
4.Парранда 
20540.4 24188,4 26118,9 
29505,4 
33053,0 
37733,3 
42818,4 
47485,8 52363,2 56276,3 
5.От 
158,1 
162,4 
168,3 
175,8 
180,6 
187,3 
195,2 
202,2 
208,8 
213,4 
Фермер хўжаликлари 
1.Йирик шохли қорамоллар 
332,3 
375,6 
421.1 
480,8 
496,7 
501,7 
507,2 
524,9 
539,8 
545,2 
шу жумладан сигирлар 
105,4 
121,3 
137,4 
162,4 
168,6 
171,2 
174,1 
183,1 
186,3 
187,2 
2.Қўй ва эчкилар 
501,1 
649,4 
872,3 
1007,3 
1097,7 
1149,9 
1203,1 
1267,3 
1310,0 
1336,6 
3.Чўчқалар 
13,0 
15,0 
15,9 
13,5 
10,0 
10,2 
8,2 
8,2 
7,6 
8,2 
4.Парранда 
756,4 
875,8 
1333,3 
2565,9 
3475,3 
3958,6 
4974,2 
5739,6 
6434,3 
6670,8 
5.От 
12,3 
13,8 
16,3 
17,2 
17,7 
18,3 
18,9 
19,6 
20,7 
20,7 
Деҳқон ва аҳолининг шахсий ёрдамчи хўжаликлари 
1.Йирик шохли қорамоллар 
6061,3 
6538,6 
6944,6 
7449,2 
7919,8 
8497,1 
9033,8 
9509,4 
9957,4 
10328,1 
шу жумладан сигирлар 
2656,2 
2818,2 
2959,5 
3136,5 
3338,3 
3557,4 
3672,1 
3718,6 
3799,6 
3861,9 
2.Қўй ва эчкилар 
8417,7 
9053,0 
9603,9 
10433,6 
11268,9 
12146,7 
13035,7 
14166,0 14771,6 15459,9 
3.Чўчқалар 
55,4 
62,5 
67,9 
72,8 
73,2 
76,6 
76,9 
76,9 
75,1 
69,2 
4.Парранда 
14578,8 16609,2 17886,2 
19406,5 
21236,6 
22561,0 
25771,3 
30427,7 33204,9 35623,0 
5.От 
125,8 
132,3 
138,3 
144,8 
149,4 
156,3 
163,9 
170,5 
176,0 
180,4 
Қишлоқ хўжалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотлар 
1.Йирик шохли қорамоллар 
177,8 
130,4 
92,2 
96,3 
94,2 
95,9 
101,7 
107,0 
110,1 
121,9 
шу жумладан сигирлар 
59,7 
43,0 
28,0 
28,2 
28,8 
29,5 
32,2 
33,3 
34,7 
35,2 
2.Қўй ва эчкилар 
2433,1 
2313,8 
2159,4 
2082,4 
2066,0 
2044,3 
1950,2 
1695,5 
1636,0 
1642,4 
3.Чўчқалар 
18,5 
15,6 
12,4 
11,5 
13,3 
13,2 
11,6 
10,0 
10,0 
10,4 
4.Парранда 
5205,2 
6703,4 
6899,4 
7533,0 
8341,1 
11213,7 
12072,9 
11318,5 12724,0 13982.5 
5.От 
20,0 
16,3 
13,7 
13,8 
13,5 
12,7 
12,4 
12,1 
12,1 
12,3 


327 
*
Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси. Йиллик статистик тўплам. Тошкент 2013 йил 
ва Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги. Тошкент 2015 тўплам материаллари. 
2000 йилда 1990 йилга нисбатан қорамоллар сони 27,6 фоизга, қўй 
ва эчкилар - қарийб 1,7 фоизга, отлар-50 фоизга кўпайган, чўчқалар сони 
эса-8,8 марта, паррандалар-2,6 марта камайган. Асосий маҳсулдор 
ҳайвонларни шарти қорамолга айлантирилган сони- қарийб 8 фоизга 
кўпайган. 
Чорва моллари айрим турларининг маълум даражада камайиши ёки 
уларнинг ўсиш суръатининг нисбатан пастлиги, чорва маҳсулотларини 
ишлаб чиқариш ва истеъмолдаги айрим таркибий ўзгаришлар бўлса бу 
камчиликлар 2004 йилга келиб бирмунча мувофиқлаштиришга эришилди. 
Айрим 
турлар 
– 
чўчқачилик, 
паррандачиликдаги 
бу 
номутаносибликни барҳам беришда маълум даражадаги натижага 
эришилди. 
Кейинги даврда чорва моллари бошсонининг, жумладан 
қорамоллар бош сонининг ошиб бориши, ҳукуматимиз томонидан бу 
соҳага юксак эътибор қаратилаётганлигининг ёрқин натижасидир.
Чорва 
молларининг 
маҳсулдорлик 
кўрсаткичларида 
ҳам 
ўзгаришлар мавжуд. Масалан, 1990 йилда олдинги 10 йилликка ҳар бир 
бош сигирдан соғилган сут 3,9 марта, товуқдан олинган тухум-3 марта, 
қўйдан қирқилган жун - қарийб 3 марта, сўйилган ҳайвонларнинг вазни 
ҳам сезиларли даражада ошган. 
2000 йилда 1990 йилга нисбатан айрим ҳайвонларнинг 
маҳсулдорлик кўрсаткичлари бироз пасайган. Масалан, ҳар бир бош 
сигирдан соғилган сут 14 фоизга, ҳар бир товуқдан олинган тухум-7 
фоизга, сўйилган қорамолларнинг вазни - қарийб 9 фоизга камайган. 
Маҳсулдорлик кўрсаткичларининг пасайиши даставвал ҳайвонларни 
озиқлантириш даражасининг пастлиги ва бошқа реал имкониятлардан 
фойдаланиш ҳолати билан боғлиқ.2012 йилда 2004 йилга нисбатан 
қорамоллар сони қарийб 1,8 мартага, қўй ва эчкилар – 1,6, паррандалар – 
2,7 мартага ва отлар сони 33,6 % га ошгани ҳолда чўчқалар сони эса 26,3 
% га камайган. 2014 йилда эса 2005 йилга нисбатан - қорамоллар сони 
67,3 % га, шу жум. сигирлар сони 44,8% га, қўй ва эчкилар-62,4 % га, 
чўчқалар деярли ўзгармагани ҳолда, паррандалар –2,7 мартага ва отлар 
сони 35,0 % гаошган. Шу даврда фермер хўжаликлари, деҳқон ва 
аҳолининг шахсий ёрдамчи хўжаликлари, шунингдек, қишлоқ хўжалиги 
фаолиятини 
амалга 
оширувчи 
ташкилотларда 
ҳам 
худди 
шундайўсиштенденцияси мавжуд. Ҳозиргача чорвачилик ҳайвонлари бош 
сонида ҳам,чорвачилик маҳсулотлари ишлаб чиқаришда ҳам деҳқон ва 
аҳолининг шахсий ёрдамчи хўжаликлари етакчилик қилишмоқда. 
2005-2014 йилларга келиб гўшт ишлаб чиқариш динамикасида 
барча ҳайвонлар гўштларининг кўпайганлигини қуйидаги 3-жадвалда 
кўриш мумкин. 

Download 3,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish