Ўзбeкистон рeспубликаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги


Антикоагуляция механизмлари



Download 2,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/241
Sana26.02.2022
Hajmi2,72 Mb.
#468292
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   241
Bog'liq
neonatologiya

Антикоагуляция механизмлари.
Гемостазнинг зарур механизмидан бири бўлиб қон ивишини 
ингибирлаш жараѐни ҳисобланади. Физиологик антикоагулянтлар қонни 
суюқ ҳолатда ушлаб туради ва тромб ҳосил бўлиш жараѐнини чеклайди. 
Табиий қон ивиш ингибиторларининг 2 гуруҳи мавжуд: 
– бирламчи, ивиш олди; 
– иккиламчи, қон ивиш жараѐнида ҳосил бўладиган. 
Бирламичга тааллуқли: 
– антитромбин III (α2-глобулин) – унинг улушига барча зардоб 
антикоагулянт фаоллигининг 75% тўғри келади; 
– гепарин – антитромбин III билан комплекс ҳосил қилади ва уни билвосита 
антикоагулянтга айлантиради. Антитромбин III бўлмаса гепарин қон 
қуйқаларига таъсир қилмайди; 
– C ва S оқсиллар (витамин-К га боғлиқ) – VIII ва V ивиш омиллари 
фаоллигини камайтиради. 
Иккиламчи гуруҳга «ишлатилган» ивиш омиллари кўринишидаги 
қўшимча антикоагулянтлар киради: 
– фибрин иплари – қон тромбининг 85 – 90% ни адсорбциялаш қобилиятига 
эга (шаклланаѐтган қуйқада тромбинни концентрациялайди ва унинг қон 
оқими бўйлаб тарқалишини олдини олади); 
– фибриноген молекулаларининг тромбин таъсирига тушмаслигини 
таъминловчи фибринолиз маҳсулотлари. 
Фибринолиз – бу фибрин ва фибриногеннинг майда бўлакларга 
бўлиниши билан боғлиқ бўлган қон қуйқасининг парчалаиш (лизис) жараѐни. 
Фибринолизнинг энг муҳим вазифаси – тромблар билан тиқилиб қолган 
томир бўшлиғини тиклаш. Қон қуйқасининг парчаланиши ферментлар 
тизими (плазмин, фибриноген, V, VII, ХII ивиш омиллари, протромбин) 
томонидан амалга оширилади. 


164 
ФПТВ (ФҚТВ) – фаоллашган парциал тромбопластин вақти. Ички йўл 
билан бошланганда рекалцифицирланган зардоб ивиш жараѐнини аниқлайди. 
Унинг кўрсаткичи бутунлай зардоб омилларининг етишмаслигига боғлиқ. 
Протромбин тести – ташқи йўл билан бошланган қон ивиш жараѐнини 
тавсифлайди. 
Тромбин тести – стандарт тромбин миқдори таъсири остида цитратли 
зардоб коагуляцияси вақти бўйича ивишнинг якуний босқичини баҳолайди. 
Кўрсаткич дисфибриногенемия, ФДМ даражасининг ошиши, гепарин 
киритилиши билан бузилади. 
ПТИ – нормал зардоб суюлтириш эгрилиги билан ѐки меъѐрда 
протромбин вақтининг бемор протромбин вақтига нисбатини 100% га 
кўпайтириш орқали аниқланади. 
ХМН – беморнинг протромбин вақтининг меъѐрдаги протромбин 
вақтига нисбатини аниқлаб берадиган халқаро меъѐрлаштирилган нисбат. 

Download 2,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   241




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish