ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
78
51-расм. Массаж техникаси.
а — силаш ва босиш; б — укалаш ва чўзиш; в - тўкиллатиш; г - тебратиш.
ишлатилади (52-расм). Пассив харакатлар тўқималардага махаллий қон ва
лимфа айланишини яхшилайди, бўшмлардаги харакатларни яхши-лайди,
бойламлар ва пайларнинг эластиклик хусусиятини оширади.
Каршиликсиз актив харакатлар травма окибатларини даволашда ва
жаррохлик муолажасидан кейинги даврда катта аҳамиятга эга.
Ёрдамчи ҳаракатлар айрим мушаклар фалажида, айниқса, зарур. Бунда
мутахассис кули ёрдамида ёки махсус ушлаб турувчи блоклар тизими
ёрдамида оёқ-қўлга «ёрдам бериш»га тўғри келади.
Қаршилик билан кўрсатиладиган харакатлар мушакларни
кучайтиришда мухим
хисоб-ланади. Кўпинча
шу
мақсадда
механотерапияда
ишлатила-диган
маятниксимон аппарат
ишлатилади.
Бу
аппаратда силжишга
карши
мослама
(қаршилик)
ўрнатилади.
Мехнат
билан
даволаш
сўнгги
пайтларда тобора кўп-
роқ ўрин эгалламоқда. Бубе-морларни мехнатга қизиқ-тириш билан олиб
борилади, мехмат билан даволашни ку-нига 4-6 соат давомида ўтка-зиш
мумкин. Маълум бўғим-ларнинг харакатини тиклаш мақсадида тўғри
йўналти-рилган мехнат билан даволаш жараёни танланганда аъло
натижаларга эришиш мумкин, бу реабилитацион муддатни қисқартириб, қўл
ёки
52-расм.
Тизза бўғимида
харакатни тиклаш
учун аппарат ёрдамида
механотерапия
ўтказиш.
ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
79
оёқ функцияси тез тикланади. Касал ўз мехнатининг самарасини кўради (пластик
материаллардан турли буюмлар ясаш, темирга ишлов бериш, тикувчилик гилам
тўқиш ва хоказо) шу туфайли шикастланган оёқ-қўл ва бошқа аъзолар
функцияси яхшиланади.
Э л е к т р в о с и т а с и д а д а в о л а ш . Гальваник ва фарадик токларни
ишлатиш мушаклар учун гимнастиканинг бир тури хисобланади. Улар
айрим ёки мушак гурухларига чекланган холда таъсир этади.
Фарадизациялаш мушаклар сусайганда, айникса, сует фалажларда
ишлатилади. Гальваник токлар (узуқ-узуқ) харакат ва сезиш бузилганда
ишлатилса, Гальваник доимий ток эса тинч-лантирувчи (ором берувчи) ва
оғриқни қолдирувчи таъсирга эга бўлиб, невритлар ва невралгияларда
ишлатилади.
У В Ч — т е р а п и я . Чуқур жойлашган тўқима ва аъзоларга ультраюқори,
тез-тез такрорланувчи токларнинг иссиқлик билан таъсири.
Иссиқ муолажалар. Улар қуруқ ва нам бўлади. Қуруқ иссикликка қуруқ хаво
ваннаси, иситилган қум солинган халтачалар киради. Иссиқ нам муолажага
компресслар киради.
Б а л ь н е о т е р а п и я . Кенг тарқалган бўлиб, бунга радонли ва
олтингугурт-водородли ванналар киради. Улар бўғимлар ва умуртка погонаси
касалликларида, айникса, кўп ишлатилади. Бальнеотерапия иклимтерапияга
ўхшаб, бошқа физиотерапевтик усуллар билан бир-галикда шикастланиш ва
бир катор касалликлардан кейин функ-цияларни тиклашда консерватив
даволашнинг асоси хисобланади.
Р е н т г е н о т е р а п и я . Юмшоқ тўқималардаги яллиғланиш жараёнида,
периферик нервларнинг касалланиши сабабли пайдо бўлган оғриқларда
(радикуляр оғриқларда) қўлланиладиган усулдир. Айрим касалликларда
рентгенотерапия сўриб оладиган даво сифатида, маса-лан, охакланган елка
бўғими бурситида, товонда суяк ўсганда ишлатилади. Аммо бу турдаги
даволаш усулига махсус жиддий кўрсатмалар ҳам бўлиб, муолажа дозасига амал
қилиш ва пухта назорат остида ба-жарилиши керак
Электростимуляция. Синган суяк юзасига электродлар орқали
кучеиз электр токи юборилиб, суяк кадога стимуляция қили-нади. Тез-тез
такрорланувчи паст частотали импульс электр токлар ишлатилади. Операция
пайтида синган суяк зонасига ингичка занг-ламайдиган пўлат симлар
ўтказилиб, иккинчи (мусбат) электрод терига ёпиштирилади. Бемор палатага
ўтказилгач,
электродлар
махсус
ускуна
—
аппаратга
уланади.
Электростимуляция янги синишларда 2-3 хафта давомида (20 мА гача бўлган
ток кучи), узоқ, битмаган синишларда 4-5 х.афта давомида (50 мА гача
бўлган ток кучи) берилади.
Доимий электр токи компрессион аппарат халқасига уланганда
микробларга статик таъсири борлига аниқланган. Қўлланиладиган электр
Do'stlaringiz bilan baham: |