Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент кимё – технология институти


Кўп ўлчовли регрессия тенгламаларини баҳолаш ва таҳлил қилиш



Download 3,72 Mb.
bet43/44
Sana23.02.2022
Hajmi3,72 Mb.
#179072
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   44
Bog'liq
ХУА Маъруза матни

Кўп ўлчовли регрессия тенгламаларини баҳолаш ва таҳлил қилиш
Юқорида кўп ўлчовли регрессия тенгламасини баҳолаш билан боғлиқ бўлган биринчи масала-детерминация ва корреляция коэффициентларини аниқлаш усулларини кўриб чиқдик. Бундай баҳолашнинг иккинчи масаласи регрессия тенгламаларини ечиш натижалари ва корреляция коэффициентларини эҳтимоллик жиҳатдан муҳимлиги, ишончлилигини аниқлашдан иборат. Бу масала жуфт регрессия тенгламаси ва корреляция коэффициентларини баҳолашдаги усуллар (6-булим) ёрдамида яъни t-Стьюдент ва F-Фишер мезонларидан фойдаланиб ечилади.
(51)

бу ерда к-омиллар тартиб рақами, n-тўплам хажми, к-омиллар сони, r0j-ҳар бир омилнинг жуфт корреляция коэффициенти, «0»-натижавий белги индекси (нишони) cjj-нормал тенгламалар тизимидаги коэффициентлардан тузилган матрицага B(bеj)тескари бўлган матрицанинг В-1(Сеj) диагонал элементи.


Кўп ўлчовли корреляция коэффициентининг ўртача хатоси қуйидаги формула бўйича аниқланади:


(54)

Унинг муҳимлигини аниқлаш учун Стъюдент t-мезонининг хақиқий қиймати ҳисобланади ва t-тақсимотнинг жадвалидаги критик қиймати билан таққосланади.


Кўп ўлчовли корреляция коэффициенти учун t-мезон бу коэффициентнинг хақиқий қийматини унинг ўртача хатосига бўлиши ҳосиласидир.


. (55)

Агар мазкур корреляция коэффициентининг қиймати бирга яқин бўлса, унинг баҳолари тақсимоти нормал ёки Стъюдент тақсимотидан фарқ қилади, чунки у бир сони билан чегараланган. Бундай ҳолларда корреляция коэффициентларининг муҳимлиги Ғ-Фишер мезони билан баҳоланади:




. (56)

Бу ерда к - омиллар сони, K = m-1 m – регрессия тенгламасидаги ҳадлар сони.


Бир ва кўп омилли боғланиш натижаларини таркибий қисмларга ажратиш усуллари
Жуфт регрессия коэффициентини соф омил самараси билан бир қаторда омилларнинг ўзаро бевосита ва билвосита таъсирида ҳосил бўлган самараларга ажратиш мумкин.


Кўп ўлчовли корреляция умумий натижасида айрим омиллар ҳиссасини ажратма детерминация коэффициентлари ёрдамида аниқлаш мумкин:
Регрессия тенгламасига киритилган барча омиллар билан натижавий белги вариацияси орасидаги боғланиш умумий зичлигини таърифловчи кўрсаткичдан ташқари ҳар бир омил билан боғланиш зичлигини ўлчовчи кўрсаткичлар хам керак. Хусусий корреляция коэффициентлари бу вазифани бажарса хам, аммо улар ҳар хил асосларга - қолдиқ дисперсияларга нисбатан аниқланади, бу 48, 49, 49а формулалардан яққол кўриниб турибди. Умумий корреляция натижасини омиллар ҳиссасига ажратиш учун эса айрим омилларнинг натижавий белги умумий вариациясига таъсирини бир-биридан ажратилган ҳолда ўлчовчи кўрсаткичлар керак ва улар бир хил асосга нисбатан ҳисобланиши лозим. Бундай кўрсаткичлар қаторига омилнинг ажратма детерминация коэффициентини киритиш мумкин. Бу кўрсаткич муайян хj омилнинг жуфт корреляция коэффициентини унинг  - коэффициентига кўпайтмасидан ҳосил бўлади ва уни dj2 билан белгиланади:
(61)
Омилларнинг ажратма детерминация коэффициентлари нуқсонлардан ҳоли эмас. Бу кўрсаткичнинг асосий камчилиги шундан иборатки, у гетероген хусусиятга эга, яъни тузилиш жиҳатдан ҳар хил кўрсаткичларни бирлаштиради: жуфт корреляция коэффициенти омилнинг «лойқаланган» таъсирини ифодаласа, -коэффициент эса унинг шартли соф таъсирини, яъни регрессия тенгламасига киритилган бошка омиллар таъсиридан «тозаланган» натижани ўлчайди.
2- коэффициентлар айрим омилларнинг натижа умумий вариациясидаги ҳиссаси аниқроқ ўлчайди.

Ҳар бири алохида олиб қаралган омилларнинг натижавий белги «У» вариациясига таъсир қилиш жамлама ўлчами уларнинг j2-коэффициенти йиғиндиси яъни билан ўлчанади, система самараси эса:






Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish