Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган мухандислик технология институти Сотволди Турсунов


Ғалла дон экинларининг ўсиш ва рифожланиш фазалари



Download 1,65 Mb.
bet6/65
Sana05.07.2022
Hajmi1,65 Mb.
#739903
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   65
Bog'liq
Kuzgi don ekinlarining ahamiyati yetishtirish texnologiyasi

Ғалла дон экинларининг ўсиш ва рифожланиш фазалари. Ғалла экинлари уруғидан униб чиқиб, янги уруғ ҳосил қилгунча бўлган даврдаги индувидуал ривожланишида муайян ривожланиш босқичлари, яъни турли морфологик ўзгаришлар рўй бериб, янги органлар вужудга келадиган даврларни бошдан кечиради. Уларнинг вегетацияси давомида қуйидаги асосий босқичлар: майсалаш, тупланиш, найчалаш, бошоқлаш (бошоқли ғалла ўсимликларида) ёки рўвак чиқариш (рўвакли ўсимликларда), гуллаш ва етишиш босқичлари тафовут қилинади.
Доннинг етилиши – ишлаб чиқариш жиҳатидан қараганда ривожланишнинг энг муҳим босқичи ҳисобланади; бу босқич бирмунча қисқа босқичларга: донининг сут ва мум ҳолига келиши (сут ва мум пишиқли) ҳамда қотиб, тўла пишиш (тўла пишиқлик) босқичларига бўлинади. Бу босқичларнинг ҳар бири доннинг етилиш даражасини билдиради. Ғалла экинларининг ҳар бир ривожланиш босқичини аниқлашда муайян босқичнинг бошланиш ва тўлиқ даври қайд қилинади, бунда камида 10% ўсимликнинг шу босқичга кириши, босқичнинг бошланиши ҳисобланса, 75 % ўсимликнинг кириши тўлик босқич ҳисобланади.
Қуйида ғалла экинлари ривожланишидаги ҳар бир босқичнинг боғланишини кўрсатадиган белгилар таърифланади, ҳар бир босқичда ўсимликлар турли қисмларининг тузилиши ва уларнинг бир-биридан фарқ қиладиган белгилар билан танишилади.
Майсалаш босқичини аниқлаш. Доннинг пўстини ёриб чиққан ёш поя ер юзасига қараб ўсади. Бу даврда у колеоптиле деб аталадиган шаффоф ғилоф баргга ўралган бўлади.
Колеоптиленинг учи ўткир бўлганлигидан у ер юзига бемалол чиқа олади. Шу билан бирга у ўсимтани механикавий шикастланишдан сақлайди. Колеоптиле ер юзига етиб бориб, ёруққа чиққанидан кейин ўсишдан тўхтайди ва биринчи баргнинг тазйиқи остида узунасига чатнайди, бунда ҳосил бўлган тирқишдан биринчи барг чиқиб, кўкара бошлайди. Ана шу дастлабки яшил барглар майса деб аталади. Ғалла экинлари майсаларининг бир биридан фарқ қиладиган хусусиятлари қуйидаги жадвалда келтирилган.
жадвал
Ғалла экинлари майсасининг бир-биридан фарқ қиладиган хусусиятлари


Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish