Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган муҳандислик-педагогика институти


Сабзавотларни сақлашда касаллик ва зараркунандалар таъсири



Download 432 Kb.
bet7/23
Sana25.02.2022
Hajmi432 Kb.
#294456
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   23
Bog'liq
maxallij sabzavot xom-ashyolari asosida shakar tutuvchi qandolat mahsulotla

1.6 Сабзавотларни сақлашда касаллик ва зараркунандалар таъсири
Сабзавотларнинг сақлашда уларнинг чириши, қора рак, кул тушиш, қурум замбуруғ тушиши касалликлари кўп учраши мумкин.
Меваларнинг чириш касаллигини монилиз деб аталадиган замбуруғ келтиради. Касалланган мева сиртидан жигарранг доғ пайдо бўлади, у кейинчалик меванинг бутун сиртини қоплаб олади.
Омборда сақланаётган мевалар, кўпинча меваларнинг аччиқ чириш касалиги билан касалланади.
Касалликни дастлабки даврларида доғлар мева пўстининг юзасига чиқади. Касаллик натижасида мева аччиқ бўлиб қолади. данакли мевалар кўкариб, чириш касали билан зарарланади, кўпинча касаллик олхўри ва олчада учрайди. Бунда мевалар жигарранг тусга кириб қуриб қолади.
Қора рак олма, нок ва бошқа меваларни зарарлайди. Сақлашдаги шароитнинг ноқулай бўлиши микроорганизмларнинг тез кўпайишига имкон беради, маҳсулотни кўплаб нобуд бўлишига олиб келади.
Сабзавотнинг оқ чириш касаллигини халтачали замбуруғ келтириб чиқаради. Илдизли меваларда ва карамда намланадиган доғлар пайдо бўлади. Сабзавотлар кулранг чириш касаллиги билан зарарланганда, чириган илдиз карамлар кулранг, юмшоқ ғубор билан қопланади.
Сабзи қора қуруқ, чириш касаллиги билан касалланганда унинг тепа қисми ва пастки учида чириш бошланади. қуруқ қора доғлар пайдо бўлади. Бўғиз чириш касаллиги пиёзни сақлаш давридаги энг хавфли касаллиги бўлиб ҳисобланади.
Пиёз 1-2 ой мобайнида бутунлай чириб кетади.
Сабзавот сақланадиган омборларда касалликларга қарши қуйидаги тадбирларни ўтқазиш тавсия этилади: омборларда маҳсулотлардан бўшаши билан, ҳамма турдаги қолдиқлардан тозаланади. Ёзда омборлар шамоллатилиш ва қуритилиши тавсия этилади. маҳсулотни тўкишдан бир ойилгари омбор ичи оқланади ва дезинфекция қилинади (10 л. сувга 2 кг. охак).
Сабзавотлар бир қатор витаминларни сақлайди, уларда минерал тузлар, углеводлар, органик кислоталар сақланади.
Меваларнинг етилиши даврида сахароза, фруктоза миқдорлари ошиб боради.
Сабзавотларни сақлашда чидамлилигини маълум фаслда ҳамда агротехник, технологик режимда намоён бўлиши сақланувчанликка таъсир этади. узумларда С1, В1 ва РР каротин витаминлари учрайди. Мевалар пишиб етилишига кўра истеъмол қилишга ярайдиган, теримбоп, техник ва физиологик етилиш даврларидан иборат бўлади. сабзавотларни сақлашда ҳар хил микроорганизмларни таъсири ва уларни ҳар хил касалликлар билан касалланиши ва унга қарши кураш усуллари ушбу мавзуда атрофлича ёритиб берилган.

Download 432 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish