Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

 
7
- расм. Актиномицетлар: 
Actinomyces verticilatus нинг мутовкасимон спорабандлари 
 
Актиномицетларда 
бўладиган 
антогонистик 
хусусиятлар 
проактономицетларда умуман бўлмайди ёки бу хусусият кучсиз намоён 
намоён бўлиши мумкин. Актиномицетлар тупроқда кенг тарқалган. 
Актиномикоз билан касалланган одам ва ҳайвон таналаридан ажратиб олиш 
мумкин. Баъзи вакиллари мазкур касалликларни қўзғатувчилар ҳисобланади. 
Вакилларидан Proacunomyces ruber (8-расм), Pr. bovis ва башқаларни 
кўрсатиш мумкин. 
8 - расм. Проактиномицетлар: 
Proactinomyces ruber. Мицелийнинг умумий тузилиши ва айрим 
ҳужайраларга бўлиниб кетиши


25 
Микобактериялар.
Актиномицетлар тартибига Микобактериялар
оиласи ҳам кириб, улар граммусбат, ёшлик вақтида эгилган ва шохланган, 
ҳаракатсиз таёқчалардир. Калта мицелий ҳосил килади ва у тезгина калта 
фрагментларга парчаланиб кетади. Бўлиниб кўпаяди, спора ҳосил қилмайди, 
кўп вакиллари одам ва ҳайвонларда касаллик кўзғатади (9 – расм). 
9 - расм. Микобактериялар: 
A - M. mucosum; Б — M. rubrum; B_-M. cyaneum
;
Г - M. bifidum; 
Д 
— M. citreum; 

— М. filiforme 
 
Риккетсиялар
. 1909 йилда Риккетс деган олим Мексикада учрайдиган 
ва бит орқали тарқаладиган қизилчали тиф касаллигини текшириб, касал 
одам танасидан калта таёқча шаклидаги микроб топади ва риккетсия 
провочека деб номлайди. Булар жуфт-жуфт ёки занжир шаклида бўлиши 
мумкин, узунлиги 300 - 400 нм. Фақат тирик тўқима ва ҳужайраларда 
ривожланади. 
Риккетсиялар (Rickettsia) хусусиятларига кўра микоплазмаларга 
ўхшайди, бактериялар ва вирусларнинг оралиқ формаси, ДНК ва РНК га 
эга, полиморф микроорганизмлар, баъзилари кокксимон, донадор, диаметри 
0,5 мкм. Таёқчасимонлари 1 - 1,5 мкм, учлари юмалоқ ёки бир оз букилган, 3 
- 4 мкм, ипсимон формалари 10 - 40 мкм да, донадор. Риккетсиялар 
ҳаракатсиз спора ва капсула ҳосил қилмайди. Электрон микроскопда 
риккетсияларни кузатганда улар ташқи ва ички қобиқ билан ўралганлиги 
маълум бўлди. Цитоплазмасида гранулалар шаклидаги рибосомалар бўлиб, 
улар 70
o
A
келади. Риккетсиялар бўлиниб кўпаяди. Патоген риккетсиялар 
ҳайвонларда ва одамда турли-туман касалликларни келтириб чиқаради, 
қизилчали тиф, юракда сув тўпланиши, товуқ ва ит риккетсиози, орнитоз ва 
бошқа юқумли касалликларни қўзғатувчиларидир. 


26 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish