Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон


Цианобактериялар (кўк-яшил сувўтлари)



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

 Цианобактериялар (кўк-яшил сувўтлари)
бактерияларга кўп 
томонлари билан ўхшаб кетади. Ҳужайраларида такомиллашган ядроси йўқ, 
лекин ДНК си бор. Цианобактерияларнинг кўпчилиги шилимшиқ капсула 
билан ўралган бўлиб, оч-яшил, сари=, жигарранг, =из\иш, кўкимтир, 
бинафша ва тўқ-кўкиш рангларда бўлади. Уларнинг ҳужайрасида 
каротиноидлар ва фикоблинлар бўлиб, миқдорининг турлича бўлиши уларга
ҳар хил ранг беради. Пигментлар ламеллалар шаклида ҳужайраларнинг
четларида, хроматофорларда жойлашган. Хроматофорасида яшил рангли 
хлорофилл, кўк рангли фикоциан, баъзиларида каротин ва фикоэритрин 
учрайди. Фотосинтез процессида кўпчилигида гликоген ҳосил бўлади. 
Цианобактериялар оддий бўлиниш йўли билан кўпаяди.
Кўпчилиги сув ҳавзаларида, нам тупроқда учрайди. Айрим вакиллари денгиз 
сувларида ҳам учрайди. Айниқса, шолипояларда цианобактериялар кўп 
учрайди. 
Қизил денгизда учрайдиган триходезмиум авлоди қизил рангли 
бўлгани учун денгиз шундай номланади. 
Кўпчилик сувларда учрайдиган цианобактериялар оҳактошларда ёки 
молюскаларнинг чиғаноғида яшайди. Чучук иссиқ сувларда учрайдиганлари 
ҳам қалин оҳактош қатламларини ҳосил қиладилар. Масалан Йелоустон 
миллий боғида учрайдиган ипсимон Мазтигокладуз иссиқ 55
0
С га, бир 
ҳужайрали синехоккуз хатто 73-75
0
С га ҳам бардош беради. 
Цианобактериялар тупроқларда кенг тарқалган бўлиб, 1г тупроқда 20000 - 
50000 гача учрайди, хаттоки чўл тупроқларида ҳам учрайди. 


29 
Айримлари тоғларда лишайниклар билан симбиоз ҳолда яшайди. 
Буларни кўпчилиги атмосфера азотини ўзлаштиради ва тупроқнинг 
унумдорлигини оширади.Масалан, денгизда учрайдиган Триходесмиум тури 
барча денгизлар ўзлаштирадиган азотнинг 0,25% ни ташқил этади. 
Баъзи цианобактериялар булутлар (губкалар), амёбалар, хивчинлилар, 
диатом ва яшил сувўтлар билан симбиоз ҳолда учраши ҳам мумкин. Айниқса 
Ўрта Осиёнинг шоли экиладиган иссиқ районларида учрайди (14 – расм, 1 – 5 
вакиллар).

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish