Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон


учбурчак, юлдузсимон, очиқ ёки ёпиқ халқа, чувалчангсимон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

учбурчак, юлдузсимон, очиқ ёки ёпиқ халқа, чувалчангсимон
ва бошқа 
шакллари ҳам учрайди (4 ва 5 расмлар). 
Агар бактерия ҳужайраси (
соф култураси
 
б
ир турдаги бактерия 
индвидларининг (особларининг) йиғиндиси) қаттиқ озиқа муҳитига экилса 
бир неча соатдан сўнг улар кўпайиб оддий кўз билан кўриш мумкин бўлган 
колония 
(бактерия ҳужайралари тўплами) ҳосил қилади. Колониялар 
кўриниши, рангги ва бошқа ҳусусиятлари билан бактерия турига боғлиқ
бўлиб, ҳар бир бактерия тури учун ўзига хос - спецификликка эга бўлади. 


19 
Бактерия ҳужайрасидаги органеллалар алоҳида мембраналар билан 
ўралмаган. Бактерияларнинг цитоплазматик мембранаси ҳужайрани ичига 
томон ботиб кирган (мезосома) бўлиб уларда ферментлар жойлашган. 
Фотосинтезни амалга оширувчи цианобактерияларда пигментлари ички 
мембраналарда, баъзиларида эса хромотофорлар шаклида, яъни алоҳида 
таначалар ҳолида бўлади. Кўпчилик бактерияларнинг ҳужайра пўстида 
пептидогликан (муреин) учрайди.
 
Бактерияларда полиморфизм ҳодисаси, яъни кўп шаклли ҳолат мавжуд, 
ташқи муҳитнинг ўзгариши натижасида вибрионлар ипсимон ёки шарсимон 
шаклга, таёқчасимонлар шар шаклига ўтиши мумкин. 
4 - расм. Прокариотларнинг турли шаклли вакиллари: 

- кокк; 2 - диплококк; 

- сарцина; 

- стрептококк; 5 - сферасимон бактерияларнинг 
колонияси; 

– таёқчасимон бактериялар (якка ҳужайра, ҳужайралар занжири); 7 - 
спириллалар; 

- вибрион; 

- ёпиқ ва очиқ халқа шаклидаги бактериялар; 
10 
- ўсимта 
ҳосил қилувчи бактериялар (простекалар); 
11
-чувалчангсимон бактериялар; 
12 

олтибурчакли юлдуз кўринишидаги бактериялар; 13
 
- актиномицетлар вакиллари; 
14
-
миксобактерияларнинг мева таналари; 15 - латерал жойлашган хивчинли
Caryophanon 
авлодининг ипсимон шаклли бактерияси; 
16 
- Спора (акинетлар) гетероцисталар 
ҳосил килувчи ипсимон цианобактериялар;
8, 15, 17, 18 
- ҳар хил типда ҳивчин ҳосил 
қилувчи бактериялар; 
19 
- капсула ҳосил қилувчи темир гидрат оксидидан тузилган 
қобиққа ўралган ипсимон 
Sphaerotilus гурухи

21 
- тиконлар ҳосил қилувчи бактерия; 
22 

Gallionella 
sp. 
 


20 
5 – расм. Спирохета ҳужайрасининг узунасига (А) ва кўндаланг 
кесмасининг (Б) чизмаси: 
А - расмда ҳужайранинг учларида жойлашган аксиал фибрилла. Б – аксиал фибриллардан 
тузилган иккита тўп аксиал фибрилла: 1 – проплазматик цилиндр, 2 – ташқи пўст, 3 – 
аксиал фибрилл; 4 – аксиал фибрилларнинг жойланиш ўрни; 5- ҳужайра деворининг 
пептидогликан қавати; 6 - ЦПМ 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish