Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м у ҳ а й ё ҳ а к и м о в а семасиология


 Бу ҳақца қаранг: Шамсиддинсш Ҳ., Юнусов Р. Метафорани юзага



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/64
Sana22.02.2022
Hajmi3,53 Mb.
#109510
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   64
Bog'liq
Semasiologiya (Muhayyo Hakimova)

1 Бу ҳақца қаранг: Шамсиддинсш Ҳ., Юнусов Р. Метафорани юзага 
келтирувчи икки омил ҳақида / / Педагогик таълим, 2001. № 4, 61-63-бетдар.
51
www.ziyouz.com kutubxonasi


Умумлаштириш ватеж ам корли к қонуни асосида маънолар 
ум ум лаш тирилади ва ихчам кўри н и ш касб этади. Д ем ак, 
полисемия олам ҳақидаги маълумотларни тилда сакдашнинг энг 
ихчам ва қулай усулидир.1
П о л и сем и яга со ф л и со н и й нуқтаи назардан ёндаш сак, 
уш бу ҳоди сан ин г моҳияти ш акл ва м азмун ном утаносиблиги 
б и лан б ел ги л а н и ш и н и н г гувоҳи бўлам из.
М уайян бир белги (ш акл) ў зи н и н г м аъносидан бош қа 
м аъноларни ифодалаш га ҳаракат қилса, маъно эса аксинча 
ў зи н и н г ш аклидан б ош қа воситалар би лан и ф одаланиш га 
ҳаракат қилади. Б и р м аъ н о н и н г би р неча ш акллар билан 
иф одаланиш и билан син он и м и я ҳодисаси воқе бўлади. «Ўзига 
о р т и қ д араж ад а баҳо берувчи ки ш и » м аъноси кеккайган, 
гердайган, керилган, димоғдор, калондим оғ, керик, м анм ан, 
такаббур ш аклларида ифодаланади.
Б и р ш а к л га б и р д ан о р т и қ м а ъ н о н и н г тўғри кели ш и
н атиж асида п о л и сем и я ҳосил бўлади:
Куз 
ш акл
Ёз би лан қи ш
у м р н и н г охирги 
м аъно
ўртасидаги с о в у қ ф асл 
дам лари
П о л и сем и яд а битта ш акл (н о м ем а) б и лан бирдан о р т и қ
м аъно (сем ем а) и ф од алан ад и.
А йрим ти л ш у н о сл ар эса ум ум ан п о л и сем и я ҳодисасини 
тан олм айдилар. У ларнинг ф икри ча, «сўз м аъносидаги ки чи к 
ўзгариш ҳам уни бош қа сўзга айлантиради»1
2.
Баъзи тилшунослар полисемияни шакл ва мазмун ному- 
таносиблиги асосида изоҳаамайдилар. Уларнингфикрича, семема
1 Современньш русский язнк. Под редакции В.А.Белошапковой. —Москва, 

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish