3. Занжирсимон полисемиядеб нимага айтилади?
Мисоллар
келтиринг.
4. Р ади ал-зан ж ирси м он полисем ия деб ним ага айтилади?
М исоллар келтиринг.
5. М аъ н о л ар н и н г о п п о зи ц и я си га кўра п о л и сем и я н и н г
қандай турлари ажратилади?
6. А ссоциатив полисем ияни туш унтиринг.
7. Ассоциатив-мазмуний полисемия деб қандай полисемияга
айтилади? М исоллар келтиринг.
1 4 -§ . Л е к с и к м а ъ н о н и н г ўзгар и ш и
Объектив олам доимо ўзгаришда экан, унинг инъикоси бўлган
тил ҳам доимий ўзгаришда бўлади. Тил ижтимоий ҳодиса экан,
албатта, жамиягдаги ўзгаришлар унда ўз аксини топмай қўймайди.
И ккинчи томондан, тилнинг ўзи ҳам «тирик» система бўлиб, у
ўзининг ички қонуниятлари асосида ўзгариб туради.
Тилдаги
ўзгаришлартез содир бўладиган жараён эмас. У аста-секинлик билан,
изчилтик билан йншир давомцдаўзгариб бораои. Тиддаги ўзгаришлар
лексик сатҳца тезроқ ва ёрқинроқ кечади. Лексик сатҳпдги лисоний
ўзгаришлар қаторцда лексик маънонинг ўзгариши алоҳида ўрин
тутади. Л ексик маънонинг ўзгариши узоқдавом этадиган жараён
бўлиб, ўзгаришларнинг сабабини, моҳиягини, йўлларни аниқлаш
кўп меҳнат талаб қилациган тадкцқотлардандир. Лексик маънонинг
ўзгаришини ўрганишда тарихий, қиёсий методларга таянилади.
Баъзан лекси к м аънонинг ўзгариш йўлларини чуқур тадқиқ
қилмасдан, тарихий фактларга аеосланмасдан субьективликка йўл
қўйилган илмий ишларга, фикрларга ҳдм дуч келамиз.
Л е к си к м а ъ н о н и н г ўзгари ш и м и л л и й ти л лар д а ўзига хос
йўсинларда кечади. Л е к си к м аънонинг ўзгариш қолипларини,
ан д о зал ар и н и б о ш қ а ти л л ар д ан зў р м а-зў р аки кўчириш ҳам
мақсадга м у во ф и қ эм ас.
Ўзбек ти лш ун осли ги да этим ологик л ек с и к м аъноларни
тиклаш , маъно ўзгариш и йўлларини ан и қл аш д а Ш .Раҳматул-
66
www.ziyouz.com kutubxonasi
лаевнинг «Ў збектилинингэтимологиклуғати» асос вазифасини
ўташ и мумкин.
Л ексик м аънонингўзгариш йўллари қуйидагилардир:
маъно
кўчиш и, м аъно к енгай и ш и , м аъно торайиш и.
М аъно кўчиш йўллари
метафора, метонимия, синекдоха,
вазиф адош лик бўлиб, биз уларни полисемия баҳсида (11-§)
ўргандик.
М аъ н о кен гай и ш и - аввал то р дои радаги воқели кн и
ифодалаган м аънонинг кейинчалик кенг доирадаги воқеликни
и ф о д ал ай бош лаш га ўтиш и. М асалан , қ и ш л о қ с ў з и
дастлаб
«қиш ф аслида яш айдиган жой»ни англатган, ҳозир эса «аҳоли
м уқим яш айдиган маъмурий ҳудудни»ни билдиради.
М аъ н о то р ай и ш и — аввал к е н г д о и р ад аги во қел и кн и
иф одаловчи м аънонинг к ейи н чали к тор доирадаги воқеликни
англатиш га ўгиши. М асалан, я р о қ лексем аси олдин «керак
бўладиган нарса — қурол» маъносини билдирган бўлса, ҳозирги
кунда мазкур лексем анинг маъноси торайиб «ҳужум қилиш да
ишлатиладиган қурол» маъносини англатади.
Л ек си к маъно ўзгариш ининг натиж аси и кки хил бўлади:
1) Лексеманинг семантик сгруктурасидаги маъноларнинг сони
кўпачди. Буҳол полисемияга, кейгшчилик омонимияга олиб келаои.
Лексик маьнонинг микдсҳэи маьно кўчиш усуллари сркдли купаяди.
2) Л ексема маъносининг ҳажми ўзгаради.
Бунда янги маъно
ҳосил бўлм айди, м аъ н о н и н г ҳаж ми кенгаяди ёки тораяди.
М аьно кўчиши ва маъно хджмининг кенгайиши лексик маъно
тараққиётига олиб келади.
Do'stlaringiz bilan baham: