Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м у ҳ а й ё ҳ а к и м о в а семасиология


 УТИЛ, 5 томли, 1-том, —Тошкент, «Ўзбекистон миллий энцикло-



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/64
Sana22.02.2022
Hajmi3,53 Mb.
#109510
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   64
Bog'liq
Semasiologiya (Muhayyo Hakimova)

1 УТИЛ, 5 томли, 1-том, —Тошкент, «Ўзбекистон миллий энцикло- 
педияси», 2006, 333-335-бетлар.
49
www.ziyouz.com kutubxonasi


ларимизни номлаш мумкинми?! Албатга, бу ўринда полисемия 
табиий ҳодиса сифатида вужудга келади. Я ъни, битта белги билан 
турли-туман, лекин ўзаро боғли қ ҳодисалар номланади.
П олисемия ҳодисасида, асосан, би р нарсани н г н ом и билан 
янги англанган, ўзлаштирилган, ҳали номга эга бўлмаган 2-нарса 
(предмет, белги, ҳаракат) номланади. М асалан, лаб лексемаси 
аввал оғиз бўшлиғининг кириш қисмини чегаралаб турадиган тери 
бурмасини (Л аб 1. Лабини бурди) ном лаган бўлса, кейинчалик 
идиш нинг, идиш оғзининг айлана четини (Л аб 2. П иёланинг 
лаби), сувли сатҳнинг қирғоғини (Л аб 3. Дарёнинг лаби), ердан 
баланд ясси сатҳнинг чети, чеккасини (Л аб 4: Супанинг лаби) 
номлаган. Бу ҳолатда 3 та янги маънолар (Л аб 2, Л аб 3, Л аб 4) 
учун алоҳида сўз яратилмасдан, м уайян умумийликлар асосида 
мазкур маънолар лаб лексемаси билан ифодаланган. Д ем ак, бу 
ўринда 3 та сўз (лексема) тежалган.
Ў зб ек т и л и д а г и сичқон л е к с е м а с и я қ и н в а қ т л а р га ч а
кемирувчиларнинг бир турини номлаган бўлса, ҳозирги пайтда 
компьютер бошқарувининг бир қисмини ҳам атайди. Яъни, сичқон 
лексемасида қўшимча иккинчи маъно ҳосил бўдпи ва у полисемем 
л е к с е м а г а а й л а н д и . Б у ў р и н д а я н г и а н г л а н г а н д е н о т а т
(компьютернинг бир қисми) маънога айланар экан, тидца алоҳида 
лексема ҳосил килинмади. Мазкур маъно ташқи ўхшашлик асосида 
аввалдан мавжуд бўлган сичқон лексемасига бириктирилди ва бир 
лексема тежалди. Теж амкорлик прин ц и пи асосида ю қ е бўлган 
ҳосила маънолар коннотативлик, эм оционал-экспрессивлик, 
м о д ал л и к ж и ҳ ати д ан нейтрал б ўли б , улар ф ақ ат н о м л аш
вазифасини бажаради.
Ж уда кам ҳолларда п олисем и я теж ам ко р ли к п р и н ц и п и
асосида эм ас, аксинча, ортиқчалик при н ц и п и асосида ҳам ю қ е
бўладики, бунда ном и мавжуд нарсалар қайтадан номланади. 
Масапан, лат т а лексемаси бўш ё ки ношуд лексемаси ифодалаган 
маънони, т улки лексемаси айёр лексемаси ифодалаган маънони 
қайтадан н ом лаган . О р ти қ ч ал и к п р и н ц и п и асоси д а қайта 
номлашдан мақсад кучли коннотация, эмоционал-экспрессивлик
50
www.ziyouz.com kutubxonasi


ҳосил қилиш дир'. Таққосланг. айёр одам — тулки одам, бўш йигит
— лат т а йигит.
П о л и сем и ян и н г я н а асоси й сабабларидан бири умумлаш- 
тириш дир. Умумланггириш дунёни англаш да ва ўзлаш тириш - 
даги инсон тафаккурининг эн г характерли хусусиятларидан бири 
бўлиб, воқели кдаги турли н арсалар м уайян ум ум ийликлар 
асосида бирлаипирилади. Полисемия хдм умумлаштириш асосида 
ҳосил бўлади. Б и р н ар с а н и н г н о м и и к к и н ч и нарсага ҳам ном 
қилиб берилар экан , албатга, улар ўртасида умумийлик бўлиши 
лозим. Бош қача айтганда, битта лексема билан ифодаланадиган 
барча м аънолар м уайян ум ум и й ликлар асоси да ўзаро б о ғл и қ 
бўлади. П о л и сем ан ти к умумлаиггириш ҳар б и р тил дорасида 
ўзига хос тарзда воқе бўлиб, у м и л л и й л и к характерига эга.
М асалан, ў зб ек ти л и д аги кўз лексем аси полисем ем бўлиб, 
у тўртта м аънога эга:
К ўз 1 — т и р и к м авж у д о тн и н г кўри ш аъзоси . Кўз оқи, кўз 
қорачиғи.
Кўз 2 — н азар , н игоҳ, қараш . К ўзи ўйнаган, кўздан узоқ.
Кўз 3 — кўри ш қ о б и ли яти . Кўзи хира, кўзи ўт кир.
Кўз 4 — баъзи н ар с а л а р н и н г б и рор белги би лан аж ралиб, 
к ў зга ўхш аб к е т а д и г а н қ и с м и , бўлаги. Д ер а за н и н г кўзи , 
б уло қн и н г к ў зи , ёғо чн и н г к ў зи .
М аънолараро у м ум и й ликка ди ққат қилам из:
К ўз 1 ва Кўз 2 с е м е м а с и н и н г б о ғл и қ ли ги , ум ум ийлиги 
қуй идаги чади р: к ў р и ш аъзоси — кўри ш аъзоси баж арадиган 
вази ф а (м етоним ия);
Қўз 1 ва К ўз 3 с е м е м а с и н и н г ум ум ийлиги: кўриш аъзоси
— кўриш аъзоси баж арган вази ф ан и н г сиф ати (м етон и м и я);
К ўз1 ва К ў з4 семемаси ўртасидаги умумийлик ўхшашликка 
асосланади (метафора); одамнинг кўзи — ёғочнинг кўзи (шаклий 
ўхш аш лик), од ам н и н г кўзи - булоқнинг кўзи (ёш ва сувнинг, 
яъни сую кдикнинг оқиш и). 1

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish