Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти


Rasm 1.5 Yer ostida tanlab eritib olinadigan mahsulotli eritmani sartsion



Download 1,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/22
Sana25.02.2022
Hajmi1,12 Mb.
#300277
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   22
Bog'liq
uranni er ostida ishqorlash zharayonida skvazhinalarni qurish ishlari samaradorligini oshirish

Rasm 1.5 Yer ostida tanlab eritib olinadigan mahsulotli eritmani sartsion 
usulda qayta ishlash prinsipial texnologik sxemasi. 


 
ΙΙ. Технологик қисм. 
2.1.
Уранни ер ости ишқорлашда геотехнологик скважиналарнинг схималарини 
танлаш. 
Ер остида ишкорлаш учун жихозланган скважиналар хайдовчи ва 
чикарувчи булади. Эксплуатацион трубалар кислотага чидамли материаллардан 
тайёрланади. Кудукка айлана ёки шелли тиркишланган трубкасимон фильтр 
жойлаштирилади. 
Фойдали казилмани кутариш жараёни куйидагича амалга оширилиши 
мумкин: 
1) 
хайдалган ишчи агент энергияси билан; 
2) 
кудукка киритилган сикилган хаво ёки газ энергияси билан; 
3) 
ботирма насослар билан; 
4) 
гидроэлеваторлар билан. 
Фойдали қазилмаларни ер остида ишқорлашнинг мохияти руданинг 
табиий ётиши буйича эритмани бошқариш йули билан фойдали компанитнинг 
суюқ фазага ажралиб чиқиши тушунилади.Шу мақсадда ер юзасидан руда 
танаси зонасига фойдали қазилма мениралини эритма шаклига килтиришга ега 
бўлган химик реагинтлар ишлатилади.Юборувчи скважина йули орқали 
сурувчи скважинага утиб, техник қурилмалар ёрдамида ер юзасига кутарилади 
ва шундан сунг қувурлар буйлаб қайта ишлаш ускуналарига ўтказилади. 
Лойиханинг билгиланган мақсади
-камбағал рудаларда уранни ер юзасига 
ажратиш йули орқали чиқариб олиб иқтисодий жихатдан кон ишлари усулида 
ажратиб олиш ринтабиллиги паст хисобланади. 
Лойиханинг асосий вазифаси-
қазиб олиш мажмуасини ишлатишга 
таййорлаш,руда танасини очиш тармоғини расионал усулини танлаш ва 
ишлатишда қазиб олиш усулини танлаш хисобланади.Скважиналар ер остида 
ишқорлаш 
корхонасининг 
асосий 
техник 
жихозланган 
буғини 
хисобланади.Бурғилашда солиштирма оғирликга кетадиган харажат махсулот 
тан нархининг 15-30%ни ташкил қилади ва у коннинг ётиш чуқурлигига боғлиқ 
булади.Икспулатасион билокни қайта ишлаш,мини реагинт схимаси буйича 
бажарилиб,эритма сифатида блокнинг ионлашган НСО
3
сирний кислотаси 

2
SO
4
-0,3г/л консинтрасия билан бир нечта мениралларни эритиш орқали 
хосил қилиш кузда тутилган. Chiziqli tizimda skvajinalarni joylashtirish eng ko‘p 
uchraydigan varianti 2.1-rasmda keltirilgan. 
Skvajinalarning qatorlari va qatorlardagi skvajinalar oraliqlaridagi masofa “L” 
qiymati katta o‘lchamlarda o‘zgaradi, ya'ni 15 m dan 50 m gacha hamda bundan ham 
ko‘proq. 


Eritib ajratib oladigan uya, odatda eritma yuboriladigan uch qator ketma-ket 
joylashgan skvajinalar qatoriga tegishli bo‘lgan ikkita eritma yuborilidigan va tayyor 
mahsulotni chiqarib oladigan bitta skvajinadan iborat. Chiziqli tizim har qandiy 
turdagi ruda yotqizig‘ini eritib ajratib olish amaliyotda keng qo‘llaniladi. Chiziqli 
tizimni eng qulay varianti skvajinalarni shaxmat shaklida, skvajinalar oralig‘idagi 
masofani 1:2 nisbatda joylashtirish. 

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish