Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги абу райхон беруний номидаги


-расм. Водород: углерод нисбатининг молекулалардаги углерод атомлари сони n



Download 9,31 Mb.
bet58/121
Sana24.02.2022
Hajmi9,31 Mb.
#213894
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   121
Bog'liq
Нефть газ кимёси 2015 қўлланма

5.1-расм. Водород: углерод нисбатининг молекулалардаги углерод атомлари сони nc га боғлиқлиги
1- алканлар; 2-нафтенлар; 3-аренлар

Н:С нисбат, ёниш, газификация, гидрогенизация, кокслаш ва бошқа жараёнларни ҳисоблашда нефть ва унинг фракцияларини аҳамиятли кимёвий хусусиятидир.


Олтингугурт. Олтингугурт сақловчи гетероатомли бирикмаларнинг кўпсонли гуруҳлари таркибига киради. Нефтлар олтингугурт миқдори бўйича кучли фарқланадилар, кам олтингугуртли нефтларда у 0,02% дан 0,5% гача, юқори олтингугуртлиларда эса – 1,5 дан 6,0% гача бўлади.
Олтингугурт нефтнинг фракцияларида ҳам турлича тарқалган. Унинг миқдори, қайнаш ҳарорати 100÷1500С оралиғида минимумли экстремал боғланиш бўйича ўзгаради. Нефтнинг юқори қайнаш фракцияларида (>4000С) олтингугурт, қуйи қайнайдиганларга нисбатан кўп бўлади.
Олтингугурт– нефтнинг ножоиз элементларидан биридир, чунки у углеводородлар билан коррозион– фаол бирикмалар, ёнганда эса оксидлар ва улар орқали атмосферани заҳарли, ифлословчи сульфат кислота ҳосил қилади. Шунинг учун олтингугуртнинг мавжудлиги ҳамма нефтларни уч синфга - кам олтингугуртли, олтингугуртли ва юқори олтингугуртли гуруҳларга бўлинади.
Азот. Нефтларда азот олтингугуртга нисбатан камроқ миқдорларда 0,01÷0,6% (масс.) ва фақат айрим ҳоллардагина 1,5% (масс.) мавжуд. Азот углеводородлар билан турли хусусиятга эга бўлган ҳар хил гуруҳ азот сақловчи бирикмалар ҳосил қилади ва нефтнинг 4000С дан юқорида қайновчи оғир фракцияларида асосан тўпланади.
Худди олтингугурт каби азот ўзининг нефтни қайта ишлашда қўлланиладиган катализаторларга заҳарли таъсири ва ёқилғилар ёнганда азот оксидларини ҳосил қилиш сабабли, нефтнинг номақбул қўшимчаси таркибига киради.
Кислород. Кислород нефтларда карбон ва нафтен кислоталар ҳамда феноллардек нордон бирикмалар гуруҳлари каби учрайди. Кислороднинг нефтлардаги умумий миқдори 0,05% дан 0,8% гача бўлиб, айрим ҳоллардагина 3,0% гача етиши мумкин. Азот каби кислород ҳам нефтнинг оғир фракцияларида йиғилади ва унинг миқдори фракция оғирлашиши билан ортиб боради.
Кислородли бирикмаларни нефтда мавжудлигининг номақбуллиги– унинг бирикмаларини юқори коррозион фаоллиги билан белгиланади.
Металлар. Металлар– углеводородлар билан жуда кенг гетероэлементлар гуруҳ бўлмиш мураккаб бирикмаларни ҳосил қилади. Нефтлардаги металларни миқдори кўп эмас ва жуда кам ҳолларда 0,05% (масс.) (500 мг/кг) дан ошади. Турли нефть конларида 30 га яқин металлар кузатилиб, уларнинг ичида ванадий, никель, темир, руҳ, мис, алюминийлар бор. 5.2-жадвалда нефтлардаги металлар миқдори хақида кенг маълумотлар келтирилган.
Металлар 4500С ва ундан юқорида қайновчи фракцияларининг юқори молекуляр бирикмалари таркибига киради. Ушбу бирикмалар термокаталитик деструкция қилинганда металлар ажралиб, улар катализатор ғовакликларида қатлам ҳосил қилади ва катализаторни дезактивлайди, катализаторлар регенерация қилинганда эса, уларга яна салбий таъсир этувчи оксид бирикмаларни ҳосил қилади.


Download 9,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish