Ўзбекистон Республикаси Олий ва Ўрта махсус таълим вазирлиги Абу Райҳон Беруний номидаги


Табиий газларнинг таркиби ва таснифи



Download 3,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/94
Sana23.02.2022
Hajmi3,1 Mb.
#181663
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   94
Bog'liq
neft va gaz ishi asoslari

 
3.4. Табиий газларнинг таркиби ва таснифи 
мундарижа 
Табиий 
газлар 
углеводород 
ва 
ноуглеводородлар 
бирикмасидан ташкил топган бўлиб, улар қатламда соф газ ҳолида, 
нефть ва сув таркибида эриган ҳолда учраши мумкин. Табиий 
газларнинг умумий кўриниши СnН
2
n+2 ифодаси билан аниқланиб, 
метан гомологлари қаторидан гашкил топган бўлади.
Табиий газлар таркибида ноуглеводород газлардан азот (N
2
),
углерод (IV) окисди (СО
2
), водород сульфид (Н
2
Қ), инерт газлардан 


31 
аргон (Ar), гелий (Не), криптон (Кг), ксенон (Хе) ва меркаптанлар 
(RҚН) бўлиши мумкин.
Табиий газ таркибига кирувчи метан гомологлари С
1
дан С
4
гача бўлади (СН
4
, С
2
Н
6
, С
3
Н
8
, С
4
Н
10
). Шунингдек, табиий газ 
таркибида энг енгил суюқ, углеводородлар эриган ҳолда ҳам 
учраши мумкин. Булар С, дан С
9
гача бўлиб, улар «конденсат» деб 
аталади. Таркибида эриган конденсат бор бўлган табиий газ 
конлари «газконденсат конлари» дейилади.
Табиий газлар қандай конлардан олинаѐтглнлигига ва 
таркибидаги компонентларнинг миқдорига қараб таснифланади.
Табиий газлар қандай конлардан олинаѐтганлигига қараб 
уларнинг қуйидаги таснифи мавжуд:
1. Соф газ конларидан олинадиган табиий газлар. Бундай 
газларда суюқ ҳолдаги углеводородлар деярли бўлмайди ва бу 
газлар «қуруқ газлар» деб юритилади. 
2. Нефть билан бирга олинадиган йўлдош газлар. Йўлдош газ 
нефтнинг ғаркибида эриган табиий газ бўлиб, қатламда ва қудуқ 
ичида нефть ҳаракатланиб ер юзига кўтарилиш давомида ундан 
ажралиб чиқади. Шунинг учун ҳам йўлдош газ таркибида қуруқ 
газлар (айникса метан) камроқ бўлиб, пропан, бутан каби 
углеводородлар кўпроқ булади.
3. 
Газконденсат конларидан олинадиган табиий газлар. Бу 
газлар қуруқ газ билан суюқ ҳолатдаги конденсатлар 
аралашмасидан иборат бўлади. Ҳар уч гуруҳдаги газлар асосан 
метан – пентан (С
1
- С
2
) компонентларининг миқдори билан фарқ 
қилади.
Республикамизда ишлатилаѐтган нефть, газ ва газконденсат 
конлари ичида юқорида кўрсатиб ўтилган гуруҳларга тегишли 
конлар ҳам мавжуд. 3.1 - жадвалда ҳар уччала гуруҳга тегишли 
бўлган ўзбѐкистон конларидан олинадиган табиий газларнинг 
кимѐвий таркиби берилган.
Табиий газларнинг таркибидаги компонентлар миқдорига 
қараб қуйидаги таснифлари мавжуд:
1. Метан миқдорига кўра (ҳажм ҳисобида % %):
Паст метанли 0-30
Кам метанли 30- 70


32 
ўртача метанли 70 – 90 
Юқори метанли 70 - 100
2. Оғир гомологлар С
2+в
миқдорига кўра (ҳажм ҳисобида 

,

):
Паст миқдорли 0-3
Кам миқдорли 3-10
ўртача миқдорли 10 - 30 
Юқори миқдорли 30 дан ортиқ
3. Азот (N
2
) миқдорига кўра (ҳажм ҳисобида % %):
Паст азотли 
0-3
Кам азотли 3-10
Ўртача азотли 10- 30
Юқори азотли 30 дан ортиқ
4. Карбонат 1V оксиди (СО
2
) миқдорига кўра (ҳажм ҳисобида
%%):
Паст миқдорли 0-3
Кам миқдорли 3-10
ўртачл миқдорли 10-30
Юқори миқдорли 30 дан ортиқ
5. Водород сулъфиднинг (Н
2
Қ) миқдорига кўра (ҳажм ҳисобида
%%).
Олтингугуртсиз 0.001 гача
Кам олтингугуртли 0.001- 0.3
Ўртача олтингугуртли 0.3 - 1.0
Юқори олтингугуртли 1.0 дан ортиқ
Табиий газларнинг бундай муфассал таснифланишига асосий 
сабаб - унинг таркибидаги компонентларнинг миқдорига (айниқса 
конденсат, С0

Н
2
Қ каби моддалар миқдорига) қараб конда табиий 
газни тайѐрлаш иншоотлари ҳар хил бўлади. Олтингугуртсиз ва 
кам олтингугуртли конларда табиий газни олтингугуртдан 
тозаловчи иншоотлар қурилмайди.
Табиий газларни узоққа узатиш учун улар қуритилган (яъни 
таркибида сув буғлари бўлмаслиги керак), конденсатдан тўла 
тозаланган, механик моддаларисиз ва тажовузкор газларсиз (N
2

CO
2
, Н
2
Қ ) ҳолда тайѐрланган ҳолда бўлиши керак. Ана шу айтиб 
ўтилган тозалаш жараѐнларининг биронтаси ҳам бажарилмай 


33 
қолмаслиги керак, акс ҳолда истеьмолчининг газдан фойдаланувчи 
қурилмаларида фалокатли ҳодисалар юз бериши мумкин.

Download 3,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish