Ўзбекистон республикаси Олий ва ўрта махсус таълим



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/148
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#37163
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   148
Bog'liq
strukturno-semanticheskie i kommunikativnye osobennosti passivnyx konstruktsij v tekste

 
ОТНИ ЎРГАНИШ МЕТОДИКАСИ 
«От» мавзусини урганиш тизими максадга йуналтирилган жараён булиб, бунда шу суз туркумининг 
умумлаштирилган маъноси ва грамматик белгилари аник, изчилликда, бир-бири билаи илмий асосланган 
богликликда урганилади, шунингдек, отдан нуткда тугри фойдаланиш ва тугри ёзиш малакасини 
шакдлантириш максадида бажариладиган машклар аста мураккаблаштира бориади. 
Тил ходисаси сифатида отнинг хусусиятлари, уни урганиш вазифалари, укувчиларнинг ёш
хусусиятларини хисобга олган олда, хар бир синф учун материал хажми, уларни урганиш изчиллиги 
белгнланган. 
Бошлангич синфларда отни урганиш вазифалари: 1) «от» хакидаги грамматик тушунчани
шакллантириш; 2) ким? сурогига жавоб булган (шахс билдирган) отлардан нима? сурогига жавоб булган
(нарса, хайвон, жонивор ва бошаларни билдирган отларни фарлаш куникмасини х осил килиш; 3) 
кишиларнинг фамилияси, исми, отасининг исми, хайвонларга куйилган номлар ва географик номларни бош 
харф билан ёзиш куникмасини шаклантириш; 4) отларда сон (отнинг бирлик ва купликда кулланиши)
билан таништириш; 5) отларни эгалик кушимчалари биликан 
тугри куллаш куникмасини шакллантириш; 6) отларнинг келишиклар билан турланиши ва келишик 
кушимчаларнинг ёзилиши хакида малака хосил килиш; 7) укувчилар лугатини янги отлар билан 
бойитиш ва улардан нуткда аник  уринли фойдаланиш малакасини устириш; 8) сузларни талил 
клиш, таккослаш, умумлаштиришни билиш хисобланади. 
I Бу вазифаларнинг хар бири алохида эмас, балки бир-бири билан узаро боглик холда хал этилади. Шу 
билан бирга, «От» мавзусини урганишнинг муайян боскичида бажариш лозим булган бир вазифани хал 
килишга купрок ахамият берилади Масалан, I—II синфларда суз туркуми сифатида отнинг белгилари
(нимани билдириши, суроклари 3-синфда эса отга атама берилади.бирлик ва купликда кулланиши}ни 
узлаштиришга, 4синфда отнинг эгалик кушимчалари билан кулланиши, келишиклар билан- турланиши ва 
келишик кушимчаларининг езилишини урганишга эътибор берилади. Укувчиларнинг нутки ва тафаккурини 
устириш вазифаси эса мавзуни урганишнинг барча боскичларида хал килинади. Грамматик материални 


урганиш ва орфографик малака хосил килишнинг бутун жараёни укувчилар лугатини бойитишга, 
богланишли нутк малакалари ва фикрлаш кобилиятларини устиришга каратилади. 
Суз туркуми сифатида от муайян лексик маънолари ва грамматик белгилари билан ажралиб туради, 
Барча отларнинг умумий лексик маъноси шахс ва нарсани ифодалаш хисобланади. От жонли мавжудотлар 
(киши, куш,хайвон, асалари), ер ва осмонга оид нарсалар (кусш,юлдуз, дарё], тог  усимликлар (пахта, беда, 
гул), вокеалар (йигин. мажлис, революция), табиат ходисалари (шамол, бурон, ёмгир, момакаллдирок), белги-
хусусият (шиллик кучлилик, самимият). харакат холат (уйку, севинч, кураш), урин ва вактСёз,бахор, жой) 
номларини билдиради.  
Отларнинг грамматик белгилари: отлар бирлик ва купликда кулланади, эгалик кушимчалари билан 
узгаради, келишиклар билан турланади, гапда купрок, эга, тулдирувчи, аникловчи, шунингдек, хол ва кссим 
вазифасида келади. От нуткда сифат, сон, олмош, фсъл билан бирика олади. 
Отнинг маънолари
|
грамматик белгилари хийла мураккаб, шунинг учун хам от хакидаги билим 
укувчиларда амалий вазифаларни бажариш жараёнида аста шакллантира борилади. 
Отни урганишда изчиллик. Отни урганишга тайёрлов боскичи савод ургатиш даврига тугри кслади. 
Бу боскичда укувчилар шахс ва нарсаларни ва уларнинг номи булган сузларни фарклашга 
урганадилар,сузнинг лексик маъноси га эътибор оширилади,маъноларини хисобга олгаи холда сузлар 
(кушлар, мева ва сабзавотлар, кийимлар ва хоказоларни билдирган отлар) ни гурухлаш куникмаси 
шакллантирилади. Сузларни лексик маъноси асосида гурухлаш машклари отларни таккослаш, ухшаш 
томонларини аниклаш, абстрактлаштириш куникмасини устиради. Шунга карамай, грамматик тушунчани 
шакллантириш учун укувчилар сузнннг аник маъносини етарли бимайдилар, сузнинг лексик маъносини 
билиш билан биргаликда унинг грамматик белигиларини хам узлаштириш зарур. 
Кейинги боскичда отнинг лексик маънолари ва грамматик белгилари устида махсус ишланади (к и 
м? ёки н и м а? сурогига жавоб булиши, шахс,нарсани билдириши тушунтирилади). Укувчилар ким? 
сурогига жавоб булган сузларнн нима? сурогига жавоб булган отлардан фарклашга урганадилар. Бу 
боскичда улар сузларнн сурок бериш билан фарклашни билиб оладилар, болаларда мавхум грамматик 
тафаккур уса боради. Болаларда купгина атокли отларни бош харф билан ёзиш куникмаси шакллана борад 
и. 
II синфда отларнинг лексик маъноси, атоли ва турдош отлар (атамасиз) хакидаги билим 
чукурлаштирилади.
«От» тушунчасини шакллантириш учун шу суз туркумига кирадиган отларни асосий лексик гурухларга 
ажратиш, барча отларга хос булган белгиларни курсатиш, уларнинг нуткимиздаги ахамиятини очиш мухим 
ахамиятга эга. Шу максадда мавзуни урганишга багишланган биричи дарслардаёк, шахс, нарсани 
билдирадиган сузлар тизимга солинади. Кишиларни, буюм, усимликларни, хайвонларни, табиат 
ходисаларини, вокеаларни билдирадиган сузлар гурухларга ажратилади. Шу сузларнинг хаммаси учун 
умумий булган белгилар аникланади: бу сузлар шахс, нарсаларни билдириб к и м? ёки н и м а? 
сурогига жавоб булади. Дастурга кура, бошлангич синф укувчиларини сифат ва бошка суз 
туркумларидан ясалган мавхум маънодаги (яхшмлик, гузаллик, ишонч, севинч, укинч, куркинч,
таянч каби) отлар билан таништириш талаб этилмайди. Аммо матнда учраса ва укувчилар кизикиб 
сурасалар, 
отнинг 
болалар 
урганган 
бслгилари 
асосида 
(н 
и 
м 
а
.иш китобидан матн танлаб, укувчиларга матндаги отларни топишни, сунгра матнни шу сузларсиз 
укишни топширади. Укувчилар матнни отларни тушириб колдиринб укиганда, _ матн мазмунини
тушуниб булмаслигини англайдилар. Хулоса чикарилади: от атрофимизни ураб олган
шахсванарсаларнинг номи, бу сузларсиз бир-биримизга уз фикримизни тушунтирашунтира олмаймиз. 

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish