Ўзбекистон республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


Текширув ёки контрол диктант



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/148
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#37163
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   148
Bog'liq
strukturno-semanticheskie i kommunikativnye osobennosti passivnyx konstruktsij v tekste

Текширув ёки контрол диктант якинда урганилган ва илгари урганилиб, машклар билан 
мустақкамланган коидаларни укувчилар кайдаражада узлаштирганлигини аниклаш максадида утказилади. 
Аввал матн бир марта укиб берилади, кейин гаплар, агар гап 5-6 сузли булса, 2-3 сқз диктовка килиб 
ёздирилади. 
Укитувчи дарснинг максади ва малакаии шакллантириш устида ишлаш боскичини қисобга олган 
қолда, диктантнинг барча турларидан изчиллик билан фойдаланади. 
Баён уқувчиларнинг луратини бойитиш, богланишли нуткини устиришга каратилган орфографик 
машк турларидан бири қисобланади. Баён орфографик мавзуларни қрганишнинг якунловчи 
боскичида, укувчилар коидаларни билиб олиб, уни тадбик килишга урганганларидан сунг утказилади. 
Баён ёзганда урганилган орфографик коидаларни тўтри тадбик этиш уларни онгли узлаштирилганини 
кўрсатади. 
Текшириш учун савол ва топшириклар. 
1.Имло коидаларининг ақамиятини изохланг. 
2,Имло коидаси устида ишлаш жараёнининг асосий компонентларини аник мисоллар билан 
тушунтиринг. 
З.Имло коидасини ургатиш жараёнида укувчиларнинг аклий фаолиятини таъминлаш учун каидай 
усуллардан фойдаланасиз? 
4.Имловий малакани шакллантиришда машкларнинг ақамиятини тушунтириб беринг. 
 
Она тилидан билим, кўникма ва малакаларни назорат қилиш 
Билимларии узлаштиришда дидактик та л абл
ар дан бири би-лимларни уқувчнлар қандай 
ўзлаштирганини мунтазам тскшириб ва баҳолаб бориш ҳисобланади. 
Тскшириш уқ.увчиларнинг билим сифатларини, шакллантирилган малакалардан канчалик фойдаланишини 
аниқлашни таъминлайдн. Бу, ўз навбатида, уқувчиларнинг янги материални ўрганишга тайёрлигини 
аниқлаш, шунингдек, қўллланилган метод ва усулларнинг самарадорлигини баҳолашга, иш мстодларига 
айрим узгартишлар киритишга имкон бсради. Текшириш ўқувчилар учун, биринчидан, тўғри 
шакллантирилган билиларни мустакамлашга хизмат қилади, иккинчидаи, иш сифатини яхшилайди, уз-
узини текширишни ўстиради. 
Мактаб тажрибасида текшириш огзакн ва озма шаклда амал-га оширилади; билимларни кундалпк тематик 
ва якуний тскшириш татбиқ этилади. 


Бошлангич синфларда она тилидан билим, куникма, малакалар огзакн ва ёзма тскширилса-да, бир 
умумий баҳо куйилади. Бунда уқувчиларнинг грамматик аниқлик, имло қоидаларини билишлари, сузни ва 
гапни тахлил қила олишлари, билимни сзма нуткка (диктант, баси, иншога) татбик, эта олишлари хисобга 
олинади. Уқувчилар сзма ишларни қандай бажарганликлари мунтазам тскшириб борилади. Уқитувчи Х 
синфда уқувчиларнинг барча сзма ишлари (уй ва синф ишлари) ни тскширади. Бошқа синфларда янги мавзу 
урганилган даврдаги ёзма ишларни текширадн, бошқа вактда танлаб тскширади, 
Она тилидан ёзма текшириш учун асосан диктант, басн, иншо, шунингдек, грамматик, суз ясашга 
оид, лексик ва имлога оид топширикларни бажариш, контрол кучириб ёзувдан фойдаланилади. Якунловчи 
текшириш учун чоракда бир марта контрол иш утказилади: Х синфда укув йили давомида уч марта 
топширикли контрол диктант; ХХ ва ХХХ синфларда турт марта топшириқли контрол диктант, турт марта 
баён утказилади. Булардан 
________________________ 
1
Диктантнинг айрим турларигина жуда қисқа изохлаб бсрилди, 1. Қ а р а н г: Қ. А д у л л а е в а ,
Юсупов 
М., Диктантлар тупламн, «Ўкитувчи», Тошкент 1978, 4—22- бетлар. 
ташкари, ўкув йили давомнда бир нсча мартадан диктант, грамматик топширикли ёзма иш, басн ва иншо 
утказилади. Текшириш ишларининг хажми қуйидагича: 
1- синф 
2-синф 
3- синф 
4- синф 
Назорат диктант 
Ўқув йилининг I ярмида
25-30 
40-45 
55-70 
II ярмида 
15-20 
35-40 
45-50 
75-80 
Баён 
45-60 
70-80 
100-110 
Контрол диктант, грамматик топширик,, басн ва иншо учун бахо меъёри бошлангич синфлар она тили 
дастурида аник, бсрилган. 
1

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish