Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув


-расм. Тупроқларнинг асослар билан тўйинганлик даражаси



Download 0,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/12
Sana09.07.2022
Hajmi0,73 Mb.
#763289
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
5. Tuproq unumdorligi va uning ahamiyati. Tuproqning kolloidlari va tuproqning singdirish qobilyati

19-расм. Тупроқларнинг асослар билан тўйинганлик даражаси. 
Асослар 
билан 
туйинган 
тупроқларга 
сингдириш 
комплексида 
сингдирилган асослардан Са
2+ 
, Мg
2+
, ва Na
+
, сақловчи, асослар билан 
туйинмаган тупроқларга эса асослар билан тулиқ равишда туйинмаган ҳамда H
+

Al
3+
, ионлари сақловчи тупроқлар киради. Асослар билан туйиниш даражаси 
турли тупроқларда бир хил эмас. Қора тупроқлар, бўз тупроқлар ва каштан 
тупроқларда юқори (100 фоиз) бўлиб асослар билан туйинмаган чимли-подзол, 
сариқ ва қизил тупроқларда тулиқ булмасдан 30-60 фоизни ташкил этади. 
Алмашинувчи катионлар таркиби тупроқларнинг хоссалари ва ўсимликлар 
усиб ривожланишига кескин таъсир этади. К.К.Гедройц алмашинувчи 
катионларнинг ўсимликларга бевосита ўтиши мумкинлигини аниқлаган. ТСКда 
кальций ва ўсимликлар учун зарур бошқа катионлар бўлганда, энг қулай шароит 
яратилган бўлади. Сингдириш комплексида Н
+
ва Аl
3+ 
ионлари кўпайиб кетганда 
тупроқ эритмасининг кислоталилиги ошади, Na

бўлганда эса (кўпинча Мg
2+ 
билан бирга) ишқорийлиги ошиб, тупроқ хоссаларини ѐмонлаштиради ва 
ўсимликлар учун ноқулай шароит юзага келади. Асослар билан туйинмаган 
подзол ва чимли подзол тупроқларда Са
2+
, Мg
2+
, унча кўп булмасдан Н
+
, ва 
Al
3+
, нинг сингдириш комплексида кўпайиши натижасида тупроқ эритмасининг 
реакцияси кислотали ҳолатга ўтади. Тупроқ структураси бўзилади ва умуман 
тупроқ минерал қисмининг қатор ўзгаришларига сабаб бўлади. Кальций ва 
магний катионлари юқори активликка эга бўлиб, тупроқдаги органик ва 
минерал заррачалар(золь) нинг қайтмас коагуляциясини юзага келтиради, 
натижада коллоид моддалар ювилмасдан тупроқда тупланиб қолади. 
Коагуляция туфайли механик элементлар бирикиб турли агрегатларни ва сунгра 
агрономик нуқтаи назардан мустаҳкам структура ҳосил бўлади. Тупроқ 
эритмасининг реакцияси нейтрал ѐки унга яқин бўлади. Баъзан кальций ва 
магнийнинг нисбати ўзгариб, Мg
2+ 
кўпайиб борса тупроқнинг хоссаларига 
салбий таъсир этади. Алмашинувчи магнийнинг ошиши гумусли моддаларнинг 
эрувчанлигини кўпайтиради, магний гумати ўсимликларнинг илдиз системасига 
заҳарли таъсир этади. Баъзан натрий билан бирга магний тупроқларнинг 
шуртобланишига ҳам сабаб бўлади. Магнийли шуртобсимон тупроқлар Урта 
Осиѐнинг қатор районларида, жумладан, Далварзин чули ва бошқа жойларда 
ҳисобга 
олинган 
(Н.А.Розанов, 
1951). 
Шуртоб ва шуртобсимон тупроқларнинг алмашинувчи катионлари таркибида 
кальций кам бўлиб, натрий кўпаяди (айтилганидек баъзан магний ҳам роль 


уйнайди). Натрий, коллоидларнинг гидрофиллик хоссасини оширади, уларнинг 
сув билан кучли пептизацияланишига олиб келади. Натрий бўлганда тупроқ 
эритмаси ишқорий реакцияга эга. Тупроқ структурасиз бўлиб, коллоидлар 
гидрофиллиги натижасида тупроқ кучли кўпчийди ва сувни ўтказмайди.. 
Гидрофиллиги туфайли тупроқда ўсимликлар учун фойдали нам камайиб 
кетади. Демак, тупроқда натрийнинг кўпайиши, унинг унумдорлигини 
пасайтириб юборади. 
К а т и о н л а р н и н г с и н г д и р и ш с и Г и м и. Эритмадаги нейтрал 
тўзлар таъсири билан тупроқ таркибидан сиқиб чиқарилиши мумкин бўлган 
катионларнинг умумий миқдори а л м а ш и н у в ч и к а т и о н л а р й и Г и н 
д и с и н и (S) ташкил этади ҳамда 100 г тупроқ ка нисбатан мг. экв билан 
ифодаланади. 
Алмашиниш хоссасига эга бўлган сингдирилган катионлар йиғиндисига 
тупроқнинг с и н г д и р и ш с и Г и м и ѐки к а т и о н л а р н и н г
а л м а ш и н и ш с и Г и м и ( Е ) дейилади. Сингдириш сиғими ҳам 100 г 
тупроқда мг/экв ҳисобида аниқланади. Турли тупроқларда сингдириш сиғими 
100 г тупроқда 3-70 мг/экв гача ўзгариб туради. Сингдириш сиғими тупроқдаги 
гумус миқдори, механик таркиби, коллоидларнинг минералогик таркиби ва 
миқдорига бевосита боғлиқ. Сингдириш сиғими тупроқ чириндисига гумин ва 
фульвокислоталарнинг сифат курсаткичларига хам боғлиқ. Силикатсиз темир ва 
алюминийнинг гумус билан ҳосил қилган органик-минерал комплексида 
сингдириш сиғими пасаяди. Чунки, Fe
3+ 
ва Al
3+
, гумуснинг актив функционал 
қисмини 
бириктириб, 
катионлар 
сингишини 
камайтиради. 
Муҳит 
реакциясининг ўзгариши билан катионларнинг сингдирилиши ҳам ҳар хил 
бўлади. Ишқорий шароитда гумус таркибидаги гидроксил группанинг 
активлиги ошиб, манфий зарядлар кўпайганлигидан, сингдириш сиғими ҳам 
ортади.
Сингдириш сиғими турли тупроқларнинг генетик горизонтлари буйлаб ҳам 
ўзгаради. 
Бундан куриниб турибдики, қора тупроқларда катионларнинг сингдириш 
сиғими юқори бўлиб, айниқса кўп гумусли қисми бу жиҳатдан активдир (100 г 
тупроқда 53,7 мг экв). Чимли подзол тупроқларда сингдириш сиғими жуда 
ўзгарувчан бўлиб, айниқса подзол (А
2
) горизонтида анча пастдир. Бўз 
тупроқларнинг сингдириш сиғими юқори қатламда бироз кўп булсада, умуман 
горизонтлари буйича деярли бир хил (8,0-8,6 мг/экв). Сингдириш сиғими 
тупроқларнинг муҳим курсаткичларидан бири. Сингдириш сиғими қанчалик 
юқори булса, ўсимликлар учун зарур кимѐвий элементлар (Са, Мg, К) тупроқда 
ювилишдан сақланиб қолинади. Тупроқ муҳити реакциясининг муътадиллигини 
ва умуман тупроқ унумдорлигининг юқори ҳолатда сақланишини таъминлайди. 

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish