Ўзбекистон республикаси қишлоқ ХЎжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети


Чаканда туркумининг дендрологик тавсифи, систематикаси ва тарқалиш ареали



Download 0,91 Mb.
bet4/5
Sana23.02.2022
Hajmi0,91 Mb.
#182238
1   2   3   4   5
Bog'liq
sherzod aka 3

2.1.Чаканда туркумининг дендрологик тавсифи, систематикаси ва тарқалиш ареали
2.2. Чаканданинг биологик ва экологик хусусиятлари
2.3. Чаканданинг ўрмончиликдаги ахамияти
2.4.Чаканда ўсимлигини кўпайтириш усуллари
Хулоса
Чаканда ёруғсевар тур, соя ерларда яхши ўсмайди. У тўқайзорларда ўзидан баланд бўлган дарахт-буталарга нисбатан салбий реакция билдиради, айниқса ёшлик даврларида ўт ўсимликлар билан бўлган рақобатга дош бера олмайди. Чаканда шакллантирган янги ороллардаги ёки дарё ўзанига яқин бўлган ерлардаги фитоценозлар асосан илдиз бачкиларидан кўпайган ёш ўсимликлардан иборат бўлади, улар нормал ривожланаётган ценопопуляция типи ҳисобланади. Бу тип янги яшаш муҳитини фаол кенгайтирувчи ва эгалловчи жадал ривожланувчи ўсимлик мажмуаси ҳисобланади.
Чаканда биоценозларининг ушбу муҳим биологик хусусиятидан дарё хавзаларидаги катта майдонларга эга бўш ётган ерларни ўзлаштиришда яъни чаканда плантацияларини барпо этишда фойдаланиш мақсадга мувофиқдир.Чакандага ҳамроҳ бўлиб ўсувчи ўсимликларнинг таркиби бир хил эмас, унинг турли ўсиш шароитларида ўсимликлар таркиби турличадир. Чаканда тоғ ўрмонлари таркибида тол, қайин, юлғун ва зирк турлари билан биргаликда учрайди. Дарё хавзаларида чаканда кўпинча ингичка баргли жийда билан биргаликда ўсади. Кўпгина чаканда тарқалган жойларда бир хил ёшдаги тоза чаканда буталаридан иборат чакандазорларни учратиш мумкин. Бу каби тўқайлар флористик таркиби камбағаллиги билан ажралиб туради. Баъзи бир дарахтлар (терак, туранғил, дўлана, тол) билан бирга ўсувчи чаканда 2-ярусни эгаллайди ва гуруҳ-гуруҳ ҳолида учрайди. Одатда бундай ўсиш жойларида чаканда очиқ ва соясиз ерларни танлайди. Баъзан чаканда бутасини илонўт (ломонос) лианаси билан ўралган холда учратиш мумкин. Чакандазорлар дарё ҳавзасида кенг тарқалиб деярли унинг барча қисмини ва оролларни эгаллаб олган холда ўсади. Қалин чакандазорларда унинг остига қуёш нурлари кам етиб келади, шу сабабли бутазор остини асосан сояга чидамли ўт ўсимликлар эгаллайди.

Download 0,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish