Ўзбекистон республикаси фанлар академилси хоразм маъмун академияси


II боб. Х ива хонлигннинг Россия империяси



Download 12,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/133
Sana12.11.2022
Hajmi12,29 Mb.
#864765
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   133
Bog'liq
Xorazmdagi ijtimoiy-siyosiy jarayonlar va harakatlar (O.Qo\'shjonov, N.Polvonov)

II боб. Х ива хонлигннинг Россия империяси
томонидан забт этилиш и.
Боскинчиларга қарш и халк кураш и
1. Россиянинг Хива хонлигига юборган харбий
элчилик экспедициялари
Россия амалдорларининг Хива хонлигини ўзига карам килиш 
йўлидаги ёвуз ҳаракатлари 1873 йилдан анча илгари бошланган 
эди. Хоразмликларнинг Волга бўйи халклари ва россияликлар 
билан У1-УН асрлардаёк бошланган иктисодий ва' маданий 
алокалари ривожланиб, XVI аср ўрталарига келганида у Россия 
билан Хива хонлиги ўртасидаги расмий алокаларга айланди. Шу 
асосда мамлакатлар ўртасидаги дипломатик алоқалар ҳам кенгая 
борди. Улар бир-бирларига элчи юбориб, ўзаро муносабатларини 
ҳукумат вакиллари даражасида ҳал қилишга ҳаракат килдилар. 
Иван Хохлов ва ака-ука Ползухинлар Россиядан Ўрта Осиёга 
биринчилар каторида юборилган элчилар бўлиб, улар 1674 йилда 
Хива ва Бухорога элчи сифатида келган эдилар.
«Ўзбекистоннинг янги тарихи» китобида XVII асрда 
Бухоро ва Хива хонликларида Россиянинг 9 элчиси бўлганлиги 
кайд килинади*
1. Улар Бухоро, Хива ва Урганчда бўлиб, ўзбек 
хонликларининг иктисодий-сиёсий ва ҳарбий аҳволи билан 
яқиндан танишдилар.
Россияда Ўрта Осиёга кизикишнинг ортиши билан уни 
Россияга қўшиб олиш нияти ҳам юзага чика бошлаган эди. 
Асосан мўғул-татар зулми тугаганидан (1480) ва Қозон, Астрахан 
хонликлари Россияга кўшиб олинганидан (1552, 1556) кейинрок 
Масков (Москва) подшолари Шарқдаги бой мамлакатларга хам 
кўл чўзишнинг йўллари тўғрисида ўйлай бошладилар2. Уларнинг
Ўзбекистоннииг янги тарихи, 1-китоб. Туркистон чор Россияси мустамлакачилиги даврида Т.; 
Шарк. 2000, 28-бет.
1 Туркестанский сборник, Т. 427, С. 91.
23
www.ziyouz.com kutubxonasi


истилочилик ниятлари даставвал Хива ва Бухоро хонликларига 
қарши каратилган бўлиб, Урта Осиёга Хива оркали кириб 
боришни ўйлаганлар. Бу Россия императори Пётр 1 нинг нияти 
эди. Қайд килиш лозимки, россияликларнинг Хоразмга нисбатан 
тажовузкорлик, талончилик хуружлари Пётр I дан ҳам илгари, 
XVI асрнинг охири ва XVII асрнинг бошларида бошланган 
бўлиб, ҳар гал хам улар хиваликлар зарбасига дуч келганлар. 
Машҳур давлат арбоби ва тарихчи Абулғозий Баҳодирхон асарида 
кайд килинишича, унинг отаси Араб Муҳаммад султоннинг 
хонлик (1603-1623) даврида минг нафардан иборат Ёйик казак 
отликлари Хоразмнинг Урганч (Кўҳна Урганч) калъасига кадар 
етиб келиб, уни талон-торож килиб, кўпгина мол-мулкпарини 
ёкиб юборганлар. Қўлга киритган бойликларини мингта аравага 
ортиб, мингтача киз-жувонларни ҳам асир олиб кетаётганларида 
улар хоразмликлар томонидан қириб ташланганлар1. Ёйиклик 
рус казакларининг Хоразмга бундай талончилик тажовузлари 
кейин ҳам такрорланиб, уларнинг тақдири ҳам илгаригидек 
фожиали тугалланди, омон колганлари эса куллар сафига 
кўшилдилар. 
Боскинчиларнинг 
фожиаси 
шундан 
иборат 
бўлдики, улар хоразмликлар қуршовида колиб, сувсизликка 
бардош бера олмасдан бир-бирларининг конини сўрганлар ва 
гўштини еганлар. Бу тўғрисида О.Ловьлсевичнинг асарида ҳам 
кайд қилинади2. Кейинчалик Урганчга бостириб кирган атаман 
Нечаев казакларининг такдири ҳам шундай аянчли бўлди.
Абулғозий асарида ўша даврда қалмикларнинг (Каспий 
денгизишимоли-ғарбида, Волгадарёсикуйиокимидажойлашган) 
ҳам Хоразмга тез-тез тажовуз килиб, шаҳарларни талон-торож 
килиб турганликлари баён қилинади3. Россияликлар ҳар гал 
ҳам хоразмликларнинг кучли зарбасига учраган бўлсалар-да, 
уларнинг Ўрта Осиё бойликларига интилиши кучая борди.

Абумочий.
Шажарайи турк. Т., 1992, 158-159, 167- бетлар.

Ловисеви
ч 
О
Взятие Х иви и Хнвинсхая экспедиция 1873 года. //Туркестанский сборник Т. 70. 
С. 274-275.; Туркестанский сборник. Т. 150. С. 109.


Download 12,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish