Ўзбекистон республикаси фанлар академилси хоразм маъмун академияси



Download 12,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/133
Sana12.11.2022
Hajmi12,29 Mb.
#864765
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   133
Bog'liq
Xorazmdagi ijtimoiy-siyosiy jarayonlar va harakatlar (O.Qo\'shjonov, N.Polvonov)

Абулгозий
Ўша асар. 159-160 бетлар.
24
www.ziyouz.com kutubxonasi


XVIII аср биринчи ярмидаЎрта Осиё билан Россия орасидаги 
савдо ва дипломатик алоқалар янада жонланди. Бу эса Ўрта Осиё 
бойликларига Россия ички бозори талабларининг ортиб бориши 
натижаси эдн.
Пётр I ни уз даврида Хива ва Бухоро хонликларининг табиий 
ва бошка бойликлари ўзига тортган эди. Бу бойликлар туғрисида 
милоддан аввалги V асрда яшаган юнон тарихчиси Геродот ва 
милоддан аввалги 64/63 - милоднинг 23/24 йилларида яшаган 
Страбон асарларида Орол денгизидан токи Нурота тогларига 
қадар кўчиб юрувчи массагетларда мис ва олтиннинг нихоятда 
мўллиги тўғрисида; милоднинг У-У1 асрларидаги Хитой йил- 
номаларида Кан (Самарканд) хокимлигида ва унинг шаркий 
қисмида олтин конлари мавжудлиги тўғрисида ёзилган эди. 
Ўрта аср араб сайёхлари ҳам Хива ва Бухоро хонликларининг 
бойликлари хусусида жуда кўп маълумотларни ёзиб колдир- 
ганлар'. Ёзма манбапардан ташкари Россия амалдорлари 
Бухоро ва Хива хонликларидан борган элчи ва савдогарларнинг 
тортикларидан, 
гап-сўзларидан, 
кийинишларидан 
хам 
бу 
мамлакатлар 
хазина-сининг 
мўл-кўллигини 
яхши 
англаб 
олдилар. Пётр I нинг саройида бўлган Хўжа Нафас Амударёнинг 
илгариги Каспийга куйилган жойидан олтин сочмалари аралаш 
кум оккан, ўзбеклар (хиваликлар) русларнинг дарё билан 
хонликка осонгина кириб келишидан хавфсираб, уни Оролга 
буриб юборганлиги ва тутонни бузиб, дарёни яна Каспийга 
окизиш мумкинлиги тўғрисида гапиради. Хива хонининг 
Петербургдаги элчиси Ашурбек бунга гувохлик беради2. Ўша 
пайтда Петербургга келган Сибирь ҳокими князь Гагарин ҳам *
У

Раҳматуллаев X.
П&тр 1 нинг армони. //«Фан ва турмуш». 1992, 3-4-сонлар, 26-бет.

Веселовский Н.И
Очерк историко-географических сведенийо хивинском ханствеот дреннейших 
нремен до настояшего. С.Пб., 1877, С. 166-167.; Хўжа Нафас - Мангншлоклмк туржман-саадогар.
У 1713 йилда Ашгархонга келганида киязь Михаил Самонов билан учрашади. У билан Санкт- 
Петербургда бўлганида Бекоянч-Черкасский билан танишадн Хўтка Нафас унга АмударС сохили 
олтин кумларга бойлнги хакида гапиради. Бундаи хабар топган П&гр 1 Хўжа Нафасни шахсан ўз 
хутурига чақиради. Хўжа Нафас у билан сухбатида кадим замонларда Амударе Каспнй денгитига 
куйилганлигини.аммо кейинчалнк махаллийахолининг дареннтўгон бнлантўсганини вакуриган 
ўтан кам олтинга бойлигнни актади (Ўзбекистоннинг янги тарихн, ]-кнтоб, 29-30-бетлар).
25
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бухоронинг тиллали куми тўғрисида хабар келтиради1. Бу хабар 
Пётр I нинг Шаркка кизикишини орттирди. Уни Каспийдан 
Амударё оркали Ҳиндистонга кулай йўл очилиши мумкинлиги
Шарк мамлакатлари билан яхши алокада бўлиш ва Ўрта 
Осиёда мустахкамланиб олиш хаёллари батамом чулғаб, унга 
тинчлик бермайди. Бунинг учун эса биринчи навбатда Хивага 
борадиган кулай йўлларни ўрганиш ва қўлга киритиш, унинг 
хавфсизлигини таъминлаш зарур эди. Шу максадда подшо 
гвардияси Преображенский полки поручиги Александр Бекович- 
Черкасский1
2 бошчилигида Хива хонлигига Каспий оркали 
экспедициялар ташкил килинди. 1714 йилда ташкил килинган 
экспедиция олдига Хива ва Бухоро хонликлари тўғрисида 
маълумотлар йигиш, Амударёнинг эски ўзанини кидириб топиш 
ва Каспий денгизи шаркий кирғокларини ўрганиш вазифаси 
юклатилди3. Бекович-Черкасский императордан Хива хонлигини 
Россия паноҳига ўтказиш каби муҳим топширикни хам олган эди.
Бекович-Черкасский экспедицияси таркибида 1760 киши 
бўлиб, 8 та мис ва 3 та чўян тўп билан куролланган. Отряд 
инженерлик асбоб-ускуналари билан хам таъминланган эди. 
Отряд 1714 йил 28 октябрда 125 кемада Астрахандан денгиз 
оркали йўлга чиқди. Совукка бардош бера олмасдан 3 декабрда 
Астраханга кайтиб келишга мажбур бўлди4. 1715 йилнинг 25 
апрелида Бекович-Черкасский отряди кемалари кайта Каспий 
оркали яна йўлга чикади. Отряд Тюк-Караган ярим оролига 
(Манғишлокда) етиб боради. У ерда отряд Амударёнинг эски


Download 12,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish