фукаролари
асир олиниб, хонликка келтириб сотилиши қоллари
Шерғозихон (1715-1728) даврида айниқса кучайган эди’.
Бу даврда туркман ва козок қароқчи отлиқларининг Россия
чегараларига ҳужум килиб, минглаб россиялик фукаро-
ларни Хивага келтириб қулга айлантирганлиги тўғрисида
«С.Петербургские ведомости» газетасининг 1875 йилги сонида1
2 *
ҳам ёзилган.
Россия ҳукуматининг хонликда туткинлик азобини тор-
таётган
фукароларини
озод
килиш
тўғрисидаги
талаби
хиваликлар томонидан инобатга олинмаганидан кейин, ўз
фуқароларини сотиб олиш йўли
билан уларни озод килиш
максадида Россия хукумати йилига 3 минг сўм миқдорида
маблағ ажратган бўлса-да, бу тадбир Россия учун яхши натижа
бермасдан1, қайтага хиваликларнинг даромад манбаига айланди.
Шундан кейин Россия ҳукумати 1836 йили императорнинг амри
билан Россиядаги хивалик фукароларни қамоқка олиб, уларнинг
мол-мулкларини, шунингдек, савдогарларнинг молларини хатга
олди. Россия ҳукмдори томонидан Хива хонига хат орқали
барча Россия фукароларининг тезда қайтарилиши,
хонликдаги
россияликларга ҳам худди Россиядаги хиваликларга берилаётган
ҳукукнинг берилиши ва бу талабларнинг бажарилишига кадар
Хива хонлигидан бирорта элчи кабул килинмаслиги, ҳар кандай
музокараларга ўрин йўқпиги баён килинди4.
Лекин Россия ҳукуматининг талабларини бажаришга хон
шошилмади. Россиялик асирларнинг 1837 йилда 25 таси, 1839
йилда 80 таси, 1840 йилда 423 таси озод килинди, холос.
Хивалик савдогарларнинг
Оренбургда камокка олиниши
касофатидан икки давлат ўртасидаги савдога катта путур
етказилиб, бундан улар зарар кўрдилар, Россия фабрикаларига
Хивадан келадиган пахта тўхтаб колди. Бунинг устига 1839 йил
ноябрида Россиянингхонликка карши ташкил қилган Перовский
1
Вес&ювский Н
Уша асар, 311-бет
2
Туркестанский сборкик, Т 150. С. 100.
5
Веселпвский Н
Ўша асар, 3 11 -бет.
'
Весеповский Н.
Ўша асар, 312- бет.
107
www.ziyouz.com kutubxonasi
бошчилигидаги харбий экспедицияси барбод бўлди. Шундан
кейин Россия ҳукмдори Хива элчиларининг
яна Петербургга
келишларига рухсат берилиши ва хивалик савдогарларнинг озод
қилиниб, мол-мулкларининг ўзларига кайтарилиши тўғрисида
буйруқ берган бўлса хам, у Хива хонлигига карши янги-янги
экспедициялар юбориш' билан хиваликларга тинчлик бермади.
Шундай килиб, Россия ҳукмдорлари асирликдаги фука-
ролар бахонасида Хивани босиб олиш йўлидаги ҳаракатларини
бўшаштирмадилар.
Ю қорида хонликдаги туткинларнинг асосий кисмини
эронлик фукаролар ташкил қилганлиги кайд килинган эди.
Улар ҳам турли даврларда содир бўлган урушлар натижасида
асирликкатуш ганэронликлардантаркибтопганлар.Ж ум ладан,
Эрон шаҳзодаси Султонмуроднинг 1861
йилда М арига
қил^ан ю риш ида у мағлубиятга
учраб така туркманлари
томонидан асир олинган 20 мингтача жангчисининг аксарияти
хиваликларга сотилди1
2.
Бизга ўтмиш тарихимиздан маълумки, Хива хонлиги
билан Бухоро амирлиги ораларида ҳам тўкнашувлар, урушлар,
бир-бирларининг ҳудудларига бостириб кириб, боскинчи-
лик килишлар бўлиб турган. Хонликда туткинда бўлган
россияликларнинг
берган
хабарларига
кўра,
Хива
хони
Оллокулихон 1840 йили Амударёдан ўтиб (Амирнинг Қўкон
устига юриш килиб кетганидан фойдапаниб)
Бухоронинг бир
неча шаҳар ва кишлокларига бостириб кириб, уларни вайрон
қилиб, кўпгина бухороликпарни асир олиб кайтган. Асирлар
асосан Кўҳна Урганч атрофларига жойлаштирилган. Бухоролик
асирларнинг кўпчилик
кисми кексалардан, хотин-халажларцан
ва болалардан иборат бўлган3. Хонликка келтирилган асирларни
асосан хон амалдорлари, бойлар сотиб олганлар. Уларнинг
нархлари мамлакатда кул меҳнатига бўлган зарурат, уларнинг
1
Do'stlaringiz bilan baham: