Ўзбекистон республикаси фанлар академилси хоразм маъмун академияси



Download 12,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/133
Sana12.11.2022
Hajmi12,29 Mb.
#864765
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   133
Bog'liq
Xorazmdagi ijtimoiy-siyosiy jarayonlar va harakatlar (O.Qo\'shjonov, N.Polvonov)

Жуковский С.В
Ўша асар, 181-бет.
113
www.ziyouz.com kutubxonasi


эса Ўрта Осиёдаги Россия ҳукумати рухсати билангина амалга 
оширилиши' мумкинлиги хам рус мустамлакачиларининг хон- 
лик бойликларини эгаллашларига, уларни Россияга олиб чиқиб 
кетишларига чексиз имкониятлар берди. Гандимиён сулх битими 
берган бундай имкониятлар асосида мустамлакачиларнинг Хива 
хонлигидаги талончилик ҳаракатлари, уларнинг кўчмас мулк 
яратиш ва унга эгалик килиш йўлидаги тадбирлари нихоятда 
очкўзлик билан ва тезда бошланиб кетди.
Мазкур сулҳ битими шартлари россияликларнинг хивалик 
фукаролар устидан ҳуқукий устунлигини ҳам таъминлади. 
Жумладан, битимда россиялик фуқароларнинг хиваликларга 
нисбатан 
бўлган 
даъво 
ва 
шикоятлари 
хон 
ҳокимияти 
томонидан зудпик билан тергов қилиниб, уларнинг талаблари 
қондирилиши; россияликлар билан хивалик фуқароларнинг 
бир-бирларига қарзларини қайтариш муносабати билан юзага 
чиққан эътирозлар кўрилган пайтда хиваликларга нисбатан 
россияликларга енгиллик берилиши; хиваликларнинг россиялик 
фуқароларга нисбатан даъво ва шикоятлари бўлган тақдирда 
(хонлик ҳудуди ичкарисида юз берган такдирда ҳам) тергов рус 
амалдорларига топширилиши шартлиги кайд килинганлиги2 
бунинг гувоҳидир. Шунга асосан хивалик фукароларнинг 
россияликлар билан боғлиқ бўлган даъво ва шикоятлари 
мустамлакачиларнинг хонлик худудида ташкил килган мировой 
судлари томонидан кўриб чиқилиши тартиби жорий қилинди. 
Хиваликлар ҳукукининг ўз ватанида поймол қилиниши ҳатто 
шу даражага бориб етдики, 1916 йил январида Асфандиёрхон 
ҳузурига ўз дарди-ҳоли тўгрисида шикоят қилишга пойтахтга 
борган хиваликлар рус ҳарбийлари томонидан сўрок килиниб, 
камокқа ҳукм этилдилар.
Сулҳ битимида Саид Муҳаммад Раҳим Баҳодур хон 
томонидан 1873 йил 12 июнда эълон қилинган, хонликдаги 
барча асирларни озод қилиш, қулликни ва кишилар билан 1
1 Ўша жойда
’ 
Жуковский С.В
Ўша асар, 181-182-бетлар.
114
www.ziyouz.com kutubxonasi


савдо қилишни абадий тугатиш тўғрисидаги фармон ҳам қайд 
қилинади1. Мазкур фармон хон амалдорлари томонидан дарҳол 
ижро қилиниб, қуллар озод килинган эдилар.
Гандимиён сулҳ битимининг охирги, 18-бандида «Мазкур 
урушни хон ҳукумати ва Хива халклари ўзлари келтириб 
чикарганликларидан Россия хазинасининг урушдаги сарф- 
харажатларини коплаш учун Хива хонлигига 2 миллион 200 
минг рубль миқдорида товон солинади»1
2, - дейилади. Бу товон 
хиваликлар елкасига мустамлакачилик занжирининг ниҳоятда 
оғир халқаси бўлиб тушган эди. Хиваликлар 20 йил давомида 
боскинчиларга товон тўладилар. Бу товон, шусиз хам турли- 
туман йиғимлардан каддини кўтара олмаётган фукаролар 
гарданнга янада оғир юк бўлиб т^шди. Хиваликларни урушга 
сабабчи қилиб кўрсатиб, уларни катта миқдорда товон тўлашга 
мажбур килиши Россия очкўзларининг ўз босқинчилигини 
оклаши йўлидаги товламачилиги эди. Россия мустамлакачилари 
Марказий Осиёнинг бошка халкларига нисбатан ҳам худди 
шундай боскинчилик, талон-торож, оммавий қирғинларни 
амалга оширган эдилар.
Россия Давлат гуманитар университети ректори Юрий 
Афанасьев «Аргументм и факть)» газетасининг 1997 йил 
46-сонида «Россия ҳукумати хусусида (князлар, подшолар 
ва императорлар даври)» номли мақоласида Россиянинг 
тажовузкорлиги, босқинчилиги М оскванингюксалиши давридан 
бошланган, Россия доимо ўзига янги ерларни босиб олиш, кўшиб 
олиш билан кун кўрди; Россия тарихида кандайдир нисбатан 
бирор давомли давр бўлган эмаски, у уруш килмаган ёки босиб 
олмаган бўлсин3, - деганида ҳак эди.
Гандимиён сулҳ битими Россия ҳукумати томонидан Хива 
хонлигига нисбатан мустамлакачилик битими бўлиб, унинг барча


Download 12,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish