Ўзбекистон републикаси


Иккиламчи сочилиш ореоллари ва оқимлари



Download 9,62 Mb.
bet28/117
Sana23.03.2022
Hajmi9,62 Mb.
#506764
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   117
Bog'liq
Фойдали қазилма конларини қидириш ва разведка қилиш Дарслик П С

Иккиламчи сочилиш ореоллари ва оқимлари. Иккиламчи сочилиш ореоллари ва оқимлари деганда фойдали қазилма конлари ва уларнинг бирламчи сочилиш ореолларининг бузилиши жараёнларида хосил бўладиган барча ҳосилалар мажмуасига айтилади. Бундай ореоллар ва оқимлар ер юзидаги сочилувчан қоплама жинсларда, тупроқларда, ўсимликларда, грунт ва ер усти сувларида, тупроқ ва ҳавода бир-бири билан узвий алоқадорликда ҳосил бўладилар. Улар эрозияга учраган ҳар қандай таркибли ва генезисли конларда физик ва кимёвий нураш агентлари таъсири остида вужудга келадилар. Ўз навбатида конларнинг бузилиш тезлиги, ҳарактери ва даражаси геотектоник жараёнлар билан белгиланади.



7-расм. Магмадан кейинги конларнинг бирламчи оддий сочилиш ореолларининг тузилиш схемаси.
1-маъданли тана; 2-сочилиш ореолларининг 3-5 фон миқдорлари бўйича энг яқин зоналар чегараси(III); 2-ҳудди шундай ўрта зоналар(II); ҳудди шундай узоқ зоналар(I); 5-яқин зоналарда элементларнинг сочилиш ореоллари майдони;
6-ҳудди шундай ўрта зоналар; 7-ҳудди шундай узоқ зоналар.



Моддаларнинг иккиламчи сочилиш ореоллари ва оқимлари фарқланади. Иккиламчи сочилиш ореоллари, ореол ҳосил қилувчи элементларнинг юқори миқдорлари аниқланган, маъданли танани(конни) ўраб турувчи ёндош жинслар участкаси план–режасида анча мунча изометрик кўринишда намоён бўлади. Сочилиш оқимлари–бу ҳам ореол ҳосил қилувчи элементларнинг юқори миқдорли участкаларидир, аммо улар одатда чўзинчоқ шаклга эга бўлиб, қаттиқ, суюқ ёки газ фазали компонентларни денудация майдонидан чўкинди тўпланиш майдонигача олиб кетилиш йўналишига боғлиқ. Иккиламчи ореоллар ва оқимларнинг минералогик ва кимёвий таркиби кон ва унинг бирламчи сочилиш ореоллари маъданлари таркиби билан бир хил бўлади. Иккиламчи сочилиш ореол элементларининг фазовий холати, моддалар ҳолати ҳамда конлар ва уларни бирламчи сочилиш ореолларининг физик–кимёвий шароитлари ҳусусиятлари билан белгиланади.
Бузилиш жараёнлари ҳарактери ва бузилиш маҳсулотларининг фазовий холатига боғлиқ равишда иккиламчи сочилиш ореоллари ва оқимлари қуйидагиларга бўлинади:
а)механик;
б)тузли;
в)сувли(ёки гидрогеокимёвий);
г)газли (ёки атмогеокимёвий);
д)биокимёвий.

Download 9,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish