Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

f o r
га 6
o f

лаш мумкин эмас. Агар яхшилик уз-узича мавжуд, деган такди- 
римизда хам унинг ахлокка алокаси булмай, кишилар унга 
эриша олмасдилар. Ахлок, эса амалий масалаларни хал этади. 
Яхшилик тушунчаси, дейди Аристотел, максад билан боглик, 
ва у хар доим унга интилади. Бу максад оркали бошка максадга 
эришишга интилиш булмаслиги керак. Х^акикий ёки олий бахт- 
саодат инсонга хизмат килиши мухим. И нсон бахти жоннинг 
фаолиятига борлик-
Яхшилик бу жоннинг TyFMa сифати булмасдан, балки хосил 
килинган, эга булинган нарсадир ва шунинг учун хузур-хало- 
ват барчанинг умумий максадидир. Чунки хамма яхшиликдан 
бутунлай махрум эмас. Лекин унга таълим ва мехнат оркали 
эришилади. Яхшиликни Аристотел жон тугрисидаги таълимо- 
тида кисмларига боглаб таксимлайди. Бу таксимланиш диний 
максадца эмас, генетик-биологик нуктаи назардан амалга оши- 
рилади.
Ж оннинг «усимликлар» кисми барча усимликлар учун уму- 
мийдир. Хайвонлар ва инсонларнинг жони эса эхтиросли булиб, 
айнан шуларга тааллукди. Усимликлар жони, жоннинг ноаклий 
Кисмини ташкил этади.
Ж оннинг окил кисми факат инсонга тааллукдидир. Инсон 
уз жони туфайли бошка тирик мавжудотлардан ажралиб туради. 
Аристотел яхшиликнинг узига хослигини аниклаш максадида 
рухиётга мурожаат килади. «Рухий харакатлар» уч турли булади. 
Улар 1) аффектлар, 2) кобилиятлар, 3) эга булишлик хусуси- 
ятларидан иборатдир. Аффект ва кобилиятни табиатдан ола- 
миз, табиатан яхши ёки ёмон булмаймиз. Яхшилик одат синга- 
ри фаолият оркали эришиладиган сифатдир. Яхшиликнинг одат- 
дан фарки шуки, одат максад ила шаклланмайди, яхшиликка 
эса махсус таълим ва онгли равишда эришилади. Инсоннинг 
яхши булиши окилона хапи-харакати, тарбияси ва уз вазифа- 
сига эга булган муносабатида куринади. Яхшиликни икки турга 
булиш мумкин. Дианоэтик — жоннинг окдд кисми (донолик 
амалийлиги, изланишлиги) оркали булади. Этик кисми жон­
нинг иродага интилиши туфайли булади.
Файласуф яхшиликни таърифлар ва унга бахо берар экан, 
Демокрит сингари «Олтин уртамиёналик»ни юкори куяди ва 
уни ривожлантиради. «Яхшилик, — дейди Аристотел, маълум
' С . А . И у л д о ш е в . Антик фалсафа, 126-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


даражада уртамиёналикни ташкил этади, чунки у доимо урта- 
чага интилади. Комил кишилар бир хил булади, ёмонлар эса 
Харчил булади».
^ Аристотел яхшилик хасида умумий мулохазалар юритибгина 
Колмасдан, балки уни чукур тахдил кдлишга эътибор каратадц.- 
Бу масалада у доимо амалий фаолиятга мурожаат килади. Фаоли- 
ятга тааллукди тадкикотда умумий мулохазалар мазмунсиз булиб, 
хусусийлари купрок, х.ак.ик.атга эгадир. Чунки харакат доимо хусу­
сий хисобланиб, умумий холатлар хусусий холатлар билан кели- 
шиши керак. Жасурлик — бу яхшилик, бемаъни кахрамонлик ва 
куркоклик уртасида туради. Бирок, яхшилик оддий урталик эмас, 
чунки у доимо икки кутбнинг бирига я кин туради. Кдхрамон 
киши шундай кишики, у уз олдидаги тусикларни енгиб, 
куРКмай 
олга боради. Жасоратли киши азоб-укубатга чидайди, меъёрида 
ва окилона харакат килади. Хар кандай кувват инсон жони эга 
булган хусусиятга боглик. Ш унинг учун жасурга кахрамонлик 
аъло куринади. Унга эришиш бу унинг максадидир. Жасурлик 
ахлокий яхшилик экан, у фаолият оркали шаклланади ва намоён 
булади. Уруш, кахрамонлик энг куп даражада намоён буладиган 
фаолиятдир. Аристотел кахрамонлик тушунчасининг яна бошка 
жихатларини хам фаркдайди. Масалан, у сиёсий кахрамонлик 
тугрисида фикр юритиб, кахрамонлик курсатиш, куркув ва 
азобдан кутулишга интилишга, инсонни жасур булиш га ундайди. 
Ёлланган харбийларнинг -уз кумондонларидан курки шлари таж- 
рибали кахрамонликдир. Масалан, жанг санъатининг сир-асро- 
рини яхши билган тажрибали харбий, тажрибасиз ёш харбийдан 
устун
туради.
/А ристотел ахлокий фазилатлар ва иллатларни куйидаги кури- 
нишда тасниф килади.
ФАЗИЛАТЛАР
ИЛЛАТЛАР
жасурлик, довюраклик
курк,омик.
муътадиллик
узини тия билмаслик,
(лаззатланишда)
э^тироссизлик, исрофгарчилик, ха-
сахийлик
сислик,
савлатли булиш
такаббурлик, пасткашлик,
х,имматли булиш
мак,танчоклик, химматсиалик,
мулойимлик
куполлик,
тугрилик (х,ак,гуйлик)
такаббурлик, камситишлик,
дилкашлик
масхарабозлик, куполлик,
ме\рибонлик
бемаънилик, тошбашрлик,
адолатли булиш
адолатсизлик, адолатсизлик (тугри
(икдисод буйича)
тацсимламаслик),
Конунга биноан
фойда, зарар,
адолатли булиш
адолатсизлик (узига етарлича к,арамас-
(умумий фазилат)
лик, узини камситишлик),
(мол-дунёга берилиш)
www.ziyouz.com kutubxonasi


Аристотел этикасининг маълум тарихий характери бу ях- 
шиликни тушунтиришга, масалаларни адолатли хал этиши би­
лан бОЕЛИ^:
Ахлокйй фазилатлар орасида биринчи уринда адолат туради. 
«Адолатсизлик деб конунни бузувчиларга, бошк,алардан ортик- 
рок, олувчи ва бошк,аларга тенг муносабатда булмайдиганларга 
айтилади. Конунга яраша иш килувчи, барчага баробар к,аровчи 
киши адолатлидир», — дейди Аристотел. Шундай килиб, «адо­
лат» тушунчаси айни бир вактнинг узида конунга биноан ва 
кишиларга бир хил кдрашлик булса, адолатсизлик конунга кар­
ши ва инсонга турлича муносабатда булишликдир. Шунингдек, 
ортикча фойдага узини урган киши хам адолатсиздир.
Аристотел адолатнинг махсус турларини курар экан, нис- 
бийлик тамойилига мурожаат килиб, ХУКУКИЙ меъёр ва ахло­
кий муносабатларни нисбий деб билади. Агар кичик гурух со- 
фистлари ХУКУК ва ахлокнинг узгарувчанлигини мутлаклаштир- 
ган булсалар, Сукрот илохиётга мурожаат килиб, уларнинг дои- 
мийлигини хам бир-биридан фарклайди. Таксимловчи адолат, 
унинг фикрича, тенглик тамойилига риоя килиш эмас, балки 
муносибликка караб, бир текис булишликдир. Барча кишилар, 
адолат мутаносиблигига амал килишга розидирлар. Лекин мута- 
носибликнинг улчовини хамма хам бир хил деб тушунмайди. 
Демократияни жамоа фукаролари эркинликда, олигархия тузу- 
мининг фукаролари — бойликда, аристократлар эса фазилатда 
курадилар.
Демокрит табиат конунлари билан кишилар томонидан яра­
тилган конунларни бир-биридан ажратиб фарклаган булса, Арис­
тотел сиёсий 

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish