Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

Силлогизм. Силлогизм назарияси Аристотелнинг «Биринчи 
аналитика» асарида таърифланган. «Силлогизм» бу нутк булиб, 
унда бирон-бир нарса тахмин килинса, зарурий равишда ун­
дан ф арк киладиган тахмин бор деган маъно келиб чикади»1.
Аристотелнинг силлогизм учта мулохазадан иборат булиб, 
улардан иккитаси мухокама, учинчиси эса хулосадир (хиндлар- 
нинг силлогизмида бешта мулохаза мавжуд), Аристотелнинг 
мухокамалари бизга одатий булмаган холда ифодаланган. («В» 
бу «А») шаклида; «А» «В»га тегишли, яъни Аристотел мулохд- 
занинг предикатини (кесимини) биринчи уринга куяди. Мухо- 
камалар эса уларга умумий булган (уртача) термин билан 
6
o f
-
ланган. Бундай холда бир мухокаманинг предикати ва болща- 
нинг субъекти намоён булиши мумкин. Шунга караб силлогизм- 
нинг шакллари фаркланади. Билиш маъносида улардан энг ким- 
матлиси ва энг мукаммали биринчисидир. У ерда мантикий 
зарурият туфайли мухокамалардан шундай хулоса чикариш мум­
кин: «Агарда «А» хар кандай «В»ни билдирса, «В» хар кандай 
«С»ни билдирса, унда «А» зарурий хар кандай «С»ни билдиради. 
Учинчи ва иккинчи фигураларнинг силлогизмлари мукаммал 
эмас, шунинг учун тадкикотимиз мантикий хулосага келиши 
учун тааллукли маълумотлар учун кушимча муаммолар зарур- 
дир. Биринчи фигура (ижобий мухокамалар булса) уртача тер­
м ин сабабни ифодалайди: барча сутэмизувчилар — иссиккон- 
лилардир, отлар сутэмизувчилар, отлар иссикконлилардир, чун­
ки улар сутэмизувчилардир. Силлогизмнинг бошка фигуралари- 
да бундай аник онтологик тасвирлар йук. Мукаммал ва ному- 
каммал силлогизмлар хакидаги бу тушунчалар Аристотел ман- 
тигининг онтологик характери таъсири эканлиги, унинг етарли
1 Аристотель. Сочинения. Т. 2, стр. 120.
www.ziyouz.com kutubxonasi


булмаган формализмидир. Шундай кд габ , силлогизмнинг фигу- 
раси уртача термин урни билан аникданади. Моддалар эса мухо- 
камаларнинг характери билан аникданади. Мухокамалар умум- 
тасдикдовчи, умуминкор этувчи, к,исман тасдикдовчи ва к,ис- 
ман инкор этувчи булиши мумкин. Хамма вариантларни куриб 
чик,иб, файласуф хулоса фак,ат турт холда булиши мумкинлиги- 
ни аникдади: умумтасдикдовчи мухокама умумтасдиьутовчи би­
лан, умуминкор этувчи умуминкор этувчи билан, умумтасдик,- 
ловчи к,исман тасдик^овчи билан ва умуминкор этувчи к,исман 
инкор этувчи билан бирлашганда, яъни мухокамалардан бири 
албатта умумий булиши, боищаси эса тасдикдовчи булиши ке­
рак. Икки хусусий мухокамалардан хеч нарса чик,майди. М аса­
лан, айрим кишилар малла сочли ва айрим кишилар спортчи- 
лардир, деган мулохаза хеч нарса англатмайди. Ш унингдек, 
икки инкор этувчи мухокамадан хам хеч нарсани билиб булмай- 
ди. Аристотел барча вариантларни саралаб, силлогизмнинг уч 
фигурасидан 16 та ишловчи модусларни кашф этди.
Исбот. Исботлаш бу вок,елик билан богланган бирон-бир 
нарсани зарурий мантик,ийлик билан боглаш демакдир. Бунинг 
учун мухокамалар хакдк,ий булиши керак ва урта термин билан 
мантикдн туф и богланиши лозим. Лекин субъект билан преди­
кат уртасидаги богликлик зарурий булиши, яъни тасодифий- 
ликни эмас, балки мухим ва оддий объектив богланишларни 
ифодалаши керак. Аристотел курганимиздек хамма нарса хакикат 
ёки аксинча ёлгон деб хисобламаган. Бири хакдаат, бошкдси 
ёлгон булиши мумкин. Шуниси к^зик,ки, хак,ик,ат ва ёлгонлик 
вок,еликнинг ичида мавжуд эмас, балки «хак,ик,ийлик ва ёлгон- 
лик фикрлар бирикмасидир».1 Бирок, бу бирикма бир холатда 

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish