Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

/
www.ziyouz.com kutubxonasi


Хужалик фаровонлигини яратиш йулида табиий интилиш 
гайритабиийликка утиб, кишилардан олий бахтга эришиш урни- 
га чексиз бойлик орттиришга ва факат узини уйлашга олиб 
келади. Аристотелнинг хужалик кадриятларига кара ш и унинг 
ахлокий ва ижтимоий-сиёсий карашлари билан белгиланади. 
Унинг бу карашлари «Сиёсат» асарининг 8-китобида баён к,илин- 
ган. «Сиёсат» асарида ижтимоий муносабатлар ва давлат тузи- 
лиш ининг турли шакллари тахлил килинади хамда уларга бахо 
берилади. Давлатда Аристотел кдндайдир муомала турини кура- 
ди. Давлатлар уртасидаги муносабат муомаланинг олий шакли, 
деб талк,ин килинади.
^Давлат доирасида бошка ижтимоий муносабатларнинг узига 
хос мак,садлари ва йулларининг яхлит тизими мавжуддир. Хар 
бир хусусий муомала тури бирон-бир эзгу максад йулида ву­
жудга келади.
Иктисодий муносабатларда Аристотел муомаланинг факат 
ижтимоий шаклларини куради ва улардан учтасини алохдца 
ажратади:1. Оиладаги муомала. 2. Умумий хужалик ишлари буйи­
ча муомала. 3. Хужалик бахт-саодат билан алмашиш муомаласи. 
Давлат факат мавжудлик учунгина мавжуд булмасдан, балки 
хаёт учун мавжуд булмоги лозим, дейди файласуф.
Аристотел давлатни муомаланинг бошка турларига карама- 
карш и куйиб, куйидаги хулосага келади: Давлат бир жойда 
яшовчи инсонларнинг узаро мулокоти, адолатсизликка карши 
узини химоя килиш учун тузган иттифоки ёки хужаликдаги 
айрибошлаш учунгина булган мулокот эмас. Буларнинг х,амма- 
си давлатник# ташкил топиши учун зарурдир. Лекин факат бу 
билангина давлат ташкил топмайди. «Давлат шу пайтда юзага 
келадики, оила ва 
y p y F
уртасида бахтли \аёт учун муомала 
пайдо булса, уларнинг \аёти комил ва тулик булган шароит ва 
вакхда давлат пайдо булади».1
ЛЪнсон
уз табиатига кура, ижтимоий мавжудотдир^ Бор- 
ди-ю , бирон-бир киши муайян шароитларга кура эмас, балки 
табиатига кура давлатдан ташкарида яшаса, унда у бошка ин- 
сонлардан юкори булмайди, аксинча, маънавий жихатдан кем- 
тик, баркамолликдан йирок туриши табиий бир \олдир.
Комил инсон — мукаммал фукаро. Карсак икки кулдан 
чикади. Мукаммал (комил) фукаро булиш учун давлат хам му­
каммал булиши керак. Бу караш олий даражадаги юнон ша- 
Хар — давлат хаётини кузатувчи ва тадкик килувчи Аристотелга 
ухшаган кишиларга хос эканлиги шубхасиздир.
Давлат табиатан барча нарсадан юкори туриши керак, чун­
ки яхлитлик (бир бутунлик) уз кисмларидан аввал келиши 
керак. Дархакикат, хар кандай предмет узи амалга оширувчи бу
1 А р и с т о т е ль. 
Политика III. 29—35 стр.
www.ziyouz.com kutubxonasi


актни амалга ошириш имконияти билан аникланади. Агар бу 
хусусиятлар предметда йуколган булса, унда у \ак д а ran були­
ши мумкин эмас. Бундай шароитда унинг фа кат белгиси кола- 
ди, холос. Ш унинг учун алохида олинган киши, узгалар билан 
муомалага кириша олмаса ёки узини хамма нарсада етарли ва 
бирон-бир нарсага эхтиёжни сезмаса, давлатдан ташкарида була­
ди.
Аристотел ижодини тадцик, килган Виламонвиц-Меллен- 
дорф «Комил инсонни яратмокчи булган киши комил фукаро- 
ни тарбияламоги керак, комил фукарони тарбияламокчи булган 
киши комил давлатни яратиши керак»,1 — деб ёзади.
Давлат таркибига айрим шахслар, оилалар ва кишлокдар 
кириши керак. Бирок алохида шахсларнинг хаммаси хам давлат 
таркибига тааллукли булмайдилар, куллар унга кирмайди, дей­
ди у. Аристотел кулларни одам урнида курмай, уларни уз хужа- 
йинларининг жонли куроли деб хисоблайди. Ж амиятда узаро 
бир-бири билан богланган барча унсурлар бир бутунликни таш­
кил этади. Хукмронлик ва итоаткорлик барча холда намоён 
булади. Бу табиатнинг умумий конуни. Шунинг учун унга тирик 
мавжудот буйсунади. Бундан Аристотел кулчиликнинг табиати 
ва вазифасини келтириб чикаради. Унинг фикрича, узлигига 
эга булмаган киши табиатан кулдир. У факат ж исмоний ишлар- 
га мулжаллангандир. Хужайин факат кулнинг хужайини.
Аристотел Платон сингари адолатли жамият тугрисида фикр 
юритади. У узининг адолатли жамият идеалини уз давридаги 
давлат тузумининг иктисодий таркиби ва типлари асосида куради. 
Мустакил сиёсий фикрли тадкикотчи олим сифатида у уз дав­
ридаги мавжуд давлатларнинг олиб бораётган сиёсатини, дав­
лат 

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish